Veze Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke i Zemunskog klana, dobro su istražene i dokumentovane, kažu sagovornici Danasa upućeni u krivične procese protiv ove ozloglašene kriminalne organizacije.
Ipak, dodaju oni, razlog zbog kojeg Šešelj nije i procesuiran zbog ovih kontakata je što nije pronađeno dovoljno dokaza koji bi ga doveli u direktnu vezu sa zločinima klana, u prvom redu ubistva premijera Zorana Đinđića.
– Da je tako nešto utvrđeno, sasvim sigurno bi se u optužnici za ubistvo Đinđića našlo i Šešeljevo ime, kaže za Danas Zoran Živković, predsednik Nove stranke, koji je nakon Đinđićevog ubistva preuzeo funkciju predsednika Vlade Srbije.
Živković naglašava da je tokom policijske akcije Sablja istražen Šešeljev odnos sa pripadnicima Zemunskog klana i da je policiji bilo poznato sve – od partija šaha sa šefom klana Dušanom Spasojevićem do niza isplata koje je lider radikala dobijao.
– Međutim, to nije krivično delo. Što se tiče Đinđićevog ubistva, kao uostalom i velike većine političkih ubistava, izuzetno je teško pronaći inspiratora. Da bi se to dokazalo neophodno je imati pisani dokument, izjavu neposrednog svedoka ili priznanje. Takvi nalozi se ne izdaju pismeno, po pravilu nema svedoka, a niko nikada ne priznaje da je naložio ubistvo. Zato i kada se pronađu izvršioci ubistava, retko se nađu i ljudi iza ubica, kaže Živković.
Sličan stav deli i advokat Rajko Danilović, koji je zastupao porodicu Đinđić tokom sudskog postupka za ubistvo premijera. Kako navodi, Šešelj je u trenutku ubistva bio u pritvoru Haškog tribunala zbog čega je bio izuzet od istrage.
– Postupak za ubistvo Đinđića je bio veoma kompleksan sa velikim brojem učesnika. Kako nisu pronađeni jaki dokazi o Šešeljevoj umešanosti iz procesnih razloga on nije bio uključen. Nije bilo moguće teretiti ga jer je već bio u pritvoru, ali ni previše bitno, imajući u vidu da njegova uloga nije bila previše značajna. On je od njih primao novac, ali svakako da nije dao nalog Dušanu Spasojeviću da se ubije Zoran Đinđić, navodi Danilović.
Vojislav Šešelj se spominjao u prvobitnoj krivičnoj prijavi koju je policija podnela, ali je u naknadnim verzijama njegovo ime ispalo. Kako Danasov izvor iz istrage ističe, Vojislav Šešelj je bio neka vrsta političkog kišobrana Zemunskom klanu.
– Oni su se redovno viđali. Dušan Spasojević je Šešelju prenosio poverljive informacije koje je dobijao od Milorada Ulemeka Legije i Milorada Bracanovića. I Spasojeviću je bilo jako bitno da Šešelj ne ode u Hag, kako bi nakon ubistva Đinđića mogao on da postane premijer, rečeno je Danasu.
Na pitanje da li su pronađene ikakve indicije da je Šešelj bio upoznat sa planom Zemunskog klana da ubiju premijera, naš izvor ističe da nije bilo konkretnih dokaza.
– Šešelj je mudar i lako je mogao da zaključi da oni planiraju nešto slično. Međutim, ne postoje dokazi da je on nešto naredio, zaključuje naš izvor.
Isplate od 200.000-300.000 evra
Nedavno je o vezama Šešelja i Zemunskog klana govorio i bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović tvrdeći da je lider radikala veoma aktivan član te kriminalne organizacije. „Uveren sam da je Šešelj bio jedan od onih ljudi koji su insistirali na ubistvu premijera Đinđića. Prema izjavama svedoka, on je pre odlaska u Hag tražio da ubiju, sem Đinđića, i Gašu Kneževića (profesor prava i ministar prosvete u Đinđićevoj vladi), koji ga je smenio s fakulteta – kazao je Milović u intervjuu za NIN i KRIK. Milović je ponovio tvrdnje bivših članova klana Miladina Suvajdžića i Zorana Vukojevića, koji su rekli da je Šešelj u više navrata primio u ime SRS od vođe „zemunaca“ Dušana Spasojevića 200.000 do 300.000 evra.
Bagzi o vezama Šešelja i Zemunskog klana
Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi detaljno je u Specijalnom sudu, na suđenju za ubistvo Đinđića, govorio o odnosu Dušana Spasojevića i Šešelja.
„Dušan je Šešelja poznavao i pre 2000. Kad je SRS držala Zemun, a Šešelj bio predsednik opštine, preko Panića, koji je bio u Šešeljevom obezbeđenju, pomagao je SRS. Kupio im je džip. Radio je to zbog kupovine placa u Šilerovoj ulici. Šešelj i Dušan su se viđali uoči njegovog odlaska u Hag, išli smo mi u Batajnicu. Preko novinara „Identiteta“ Gradiše Katića, Dušan šalje poruke šta i kako da se radi. Dušan je preko Ulemeka davao informacije iz DB Šešelju“, rekao je Milenković u sudnici. Na pitanje suda da li su se te informacije odnosile samo na Hag, Milenković je rekao da je tu bilo i drugih informacija.
„Ko je koga ubio. Bilo je tu i lažnih informacija. Znam za razgovor Ulemeka i Dušana, u kojem je Ulemek bio ljut što je Dušan dao informacije Šešelju o ubistvu Slavka Ćuruvije i Zorana Davidovića Ćande, a što je Šešelj izneo u javnost. Posle donošenja odluke da ubiju Đinđića, kontaktiraju s Šešeljem da mu pomognu da dođe na vlast. Šešelj je ostavio Dragana Todorovića, člana SRS, kao vezu, rekao je da je Toma Nikolić mekan, i da njega i Aleksandra Vučića neće da uvlači u to. To je lično Šešelj rekao Dušanu, a Dušan nama“, naveo je Milenković.
Na pitanje kako je Šešelj znao da se priprema atentat na Đinđića, odgovorio je da je „Gradiša Katić u Šilerovoj rekao da Štrumpf (Šešelj) pita za ministra Gašu Kneževića kad će Dušan da ga ubije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.