Šest stotina zemljotresa za mesec dana

Statistika potvrđuje da je u toku meseca novembra ove godine u Japanu bilo šest stotina raznih zemljotresa, piše list Vreme 22. decembra 1938. godine.

U vezi sa ovom činjenicom Japanci konstatuju da postoji jedna izrazita paralela između grafikona zemljotresa koji ih pogađaju i grafikona sunčanih pega. Zemljotresi su dostigli maksimum u Japanu baš u baš u ono vreme kada je sunce imalo najviše pega.

U listu Vreme nalazimo i zanimljivost da se selo Eldon, u okolini Sautemptona, smatra za najmanje selo na svetu, jer u njemu živi samo devet stanovnika. Iako se selo sastoji samo iz tri kuće, ono se ipak nalazi i na mapama.

Selo Eldon ima i to preimućstvo što ne plaća poreze, jer su svi njegovi stanovnici u javnoj službi.

Jednom nedeljno jedan od stanovnika odlazi biciklom do najbliže pošte, koja se nalazi na devet kilometara od sela, da primi poštu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Engleska odlučila da izvuče svoje davno potopljene brodove iz morskih dubina, piše list Pravda.

Radovi na dizanju potopljenih brodova pomoću gnjuraca i bagera pokazali su veliki uspeh. Na engleskoj obali izvučen je jedan brod koji je odneo u dubine nekolinko sanduka zlata, nedaleko od Aleksandrije.

Zato se sada jedna engleska kompanija bavi idejom da izvuče iz morskih dubina brod „Grosavnor“ koji je pre otrpile jedong i po veka potonuo na putu Indija-Engleska. Brod je potonuo u blizini Rta Dobre Nade.

„Grosavnor“ je vozio 150 ljudi. Sem toga na njemu je bio i jedan skupocen tovar. Indijska kompanija prevozila je ovim putem veliku količinu dragog kamenja i zlata.

Tovar se sastojao od 19 kazeta punih brilijanata, safira, rubina, smaragda i 720 poluga zlata i 1450 poluga srebra. Ovaj basnovslovni tovar procenjen je na 5 miliona funti, pa se zato isplatilo konstruisanje posebnog bagera, koji treba da izvuče brod sa morskog dna i sa brodom propalo blago.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.