Sestre Bruni traže pomilovanje bivše aktivistkinje Crvenih brigada

Karla Bruni, supruga predsednika Francuske Nikole Sarkozija i njena sestra Valerija Bruni Tadeši podnele su molbu za pomilovanje bivše aktivistinje Crvenih brigada.
Marina Petrela (54), majka dvoje dece i bivši visoki član italijanskih Crvenih brigada, trenutno se nalazi u zatvoru u Francuskoj. Uhapšena je prošle godine nakon što je deceniju i po živela blizu Pariza. Trenutno se razmatra njeno izručenje Italiji zbog umešanosti u terorističke aktivnosti tokom godina vladavine ove levičarske grupe, kada su izvedena brojna kidnapovanja i ubistva. Od kada je uhapšena, bivša militantkinja iz Rima je, sudeći prema izjavama njene kćerke Elize Noveli, izgubila želju za životom i prestala je da jede. „Svake nedelje sve je bliža smrti“. Novelijeva, koja je rođena u zatvoru pre 25 godina, izjavila je: „To nije štrajk glađu. Razlog je tome što moja majka radije želi da bude biloški mrtva nego sahranjena živa“.
Da su Petrelijini rođaci tragali za boljim ličnostima na visokoj poziciji koja bi izrazila podršku teškoj situaciji u kojoj se ona nalazi, teško da bi mogli da nađu bolje osobe nego što su to sestre Bruni, tvrde analitičari.Prošle nedelje glumica po profesiji Valerija Bruni Tadeši i njena sestra Karla (43), bivši model kao i pevačica i prva dama Francuske posetile su Petrelijevu, koja kaku kažu ima samo 40 kilograma, odnosno da je od hapšenja izgubila trećinu svoje telesne težine. Posle posete zatvoru Valerija je izrazila otvorene simpatije za položaj aktivistkinje Crvenih brigada. „Sve što mogu reći jeste da je ona ozbiljno bolesna“, izjavila je Bruni Tadeši, koja je tumačila lik uhapšene teroriste Crvenih brigada u filmu „La Sekonda Violta“ iz 1995. „Napravila sam film, ali ovo je stvarni život o Marini o svima onim koji je vole i onim koji su žrtve ove priče“. Karla Bruni, s druge strane, lično je nedavno izazvala kontroverze kada je u izjavi za francuski list Liberacion rekla, uprkos čuđenjima, da i teroristi imaju ista prava kao i izbeglice. „O Petrelijevoj bi trebalo da se vodi računa kao o bilo kome drugom i da bi trebalo što pre da se prebaci u bolnicu“.
Petrelijinu životnu priču proživela je Bruni Tadeši i u svom filmu. Kao dvadesetogodišnjakinja pridružila se marksističko-lenjinističkim Crvenim brigadama, i postala saučesnik jedne faze italijanske istorije vezane za jedan oblik građanskog rata slabog inteziteta. Uhapšena je 1982. zbog umešanosti u pet napada, uključujući i ubistvo policajca. Kao i stotine drugih militanata, preselila se u Francusku, gde su bivši članovi Crvenih brigada davali azil onima koji su istupili iz teroriostičkih aktivnosti. Osuđena je u odsustvu 1992. Ovaj slučaj pokrenuo je žestoke rasprave 2002, kada je Rim optužio Pariz da pruža utočište teroristima.
Analitičari upućuju da nema sumnje da se o sudbini Petrelijeve raspravljalo u kući Sarkozijevih. Prošlog meseca predsednik Francuske pisao je predsedniku Italije moleći ga da ta zemlja pomiluje Petrolijevu. Na nedavnom sastanku G-8 u Japanu, Sarkozi je privatno razgovarao s premijerom Italije Silvijom Berluskonijem povodom ovog slučaja.