Šetnja ponovo pod znakom pitanja

Policija radi bezbednosne procene, a rizici se povećavaju kako se datum šetnje približava. Čini se da ćemo i ovaj put, kao i prethodnih godina, veče pred Paradu znati da li će se ona održati ili ne.

Ipak, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je juče da država ima načine da stvori uslove da se Parada ponosa održi 28. septembra u Beogradu. „Naše društvo mora da poštuje Ustav, da se omogući sloboda okupljanja i da se pruži mogućnost svima da izraze svoje ljudsko pravo“, rekla je Joksimović.

Organizatori su spremni za Prajd, posebno za Nedelju ponosa koja prethodi samoj šetnji.

– Fokusirani smo na goste i program koji smo isplanirali za Nedelju ponosa, od 22. do 28. septembra. Sve je spremno za Paradu, samo čekamo procenu bezbednosnih struktura, kaže za Danas član organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić. On dodaje da su organizatori u svakodnevnom kontaktu sa policijom, da rizici „nisu ni manji ni veći“ nego ovih godina, ali da će se odluka o održavanju šetnje najverovatnije doneti poslednjeg dana. Na pitanje o javnim porukama gde se traži zabrana Prajda, među kojima su najglasnije Dveri, naš sagovornik kaže da na njih ne treba obraćati pažnju.

– Dveri su politička partija i njihove poruke imaju samo jedan cilj – sakupljanje jeftinih političkih poena – naglašava Miletić.

Parade ponosa bile su zabranjivane u protekle tri godine, jer je policija procenila da bi njihovo održavanje bilo rizično. Nadležni su se pozivali na 2010. godinu kada je u neredima tokom šetnje u Beogradu povređeno oko 140 ljudi, od čega 124 policajca. Ultradesničarske organizacije i huligani rušili su sve pred sobom i napravili štetu veću od milion evra. Uhapšenih i procesuiranih je bilo, ali su svi pušteni na uslovnu slobodu.

Član organizacionog odbora Parade ponosa Boban Stojanović kaže da je donekle razumljiva zabrana Prajda 2011, zbog iskustva iz prethodne godine, ali da su zabrane naredne dve godine bile – nedopustive. Nakon prošlogodišnje zabrane, učesnici Prajda prošetali su od zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici do Skupštine grada i nije se desio nijedan incident. Organizatori smatraju da je ova trasa najbezbednija, te su je izabrali i za ovogodišnju, kojom bi povorka trebalo da prođe 28. septembra, oko 10. časova.

Zabrinjavaju saopštenja sindikata policije sa različitim zahtevima – od toga da se tokom šetnje policiji povećaju ovlašćenja u odnosu na ona u proteklim paradama, do onih koji su već počeli da osuđuju Prajd. Da li ovakvo „razmišljanje“ policije pokazuje da ona ne želi ili ne može da obezbedi skup? Kome je upućeno, ministru policije ili javnosti?

Ovakve stavove deli i Srpska pravoslavna crkva i pojedini političari, međutim, istraživanja nevladinih organizacija pokazuju da se svest građana Srbije prema LGBT populaciji menja u pozitivnom smeru. Naime, podrška Prajdu iz godine u godinu raste i sada je veća od 15 odsto.

Stefanović: Intenzivne pripreme i procene

Prošlogodišnji Prajd zabranjen je „u minut do 12“, kada su već svi bili spremni za šetnju. Mnogi su takvu odluku nadležnih protumačili kao poraz vlasti i poruku građanima – huligani su jači od države. Ovoga puta, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao je da se policija intenzivno priprema i da će narednih dana imati precizne bezbednosne procene. „Kako se termin Parade ponosa približava, rizik je veći. Mi hoćemo da budemo potpuno ozbiljni kada je reč o bezbednosnim procenama, ne želimo da dajemo paušalne ocene“, rekao je Stefanović.