Nataša Kočiš Foto: Privatna arhiva Nataša Kočiš zbog povrede nije uspela da bez prekida prepešači čitavu stazu od 100 kilometara u „Ultra izazovu“ koji je održao u Engleskoj 12. i 13. juna, ali njen motiv da se u toj humanitarnoj šetnji bori za osobe terminalno obolele od raka skrenuo je pažnju mnogih.
Ponosna je, kako kaže, što je uspela da prikupi više od 2.200 funti samo u Britaniji (još uvek nema podataka za Srbiju), uključujući dodatnih 50 funti koje je dobila od ostalih šetača nakon što su čuli za koga prikuplja novac.
– Žao mi je što nisam uspela da odšetam dalje, ali sam i veoma ponosna. Uspela sam da podignem svest o BELhospice-u i Hospices of Hope, što je zapravo, uz prikupljeni novac, najveći uspeh moje kampanje. Organizatori su mi na kraju ipak dodelili medalju i majicu, za sav uložen trud, a ja ću sigurno organuizovati nešto drugo u skorijoj budućnosti da pomognem BELhospice-u – izjavila je Nataša Kočiš za Danas.rs.
Podsetimo, ova organizacija koja u Srbiji besplatno pruža usluge palijativnog zbrinjavanja i pomaže ne samo obolelima već i njihovim porodicama pomogla je i Nataši kada joj je majka bila bolesna. Pokušaj da za 48 sati prepešači deonicu od 100 kilometara bio je način da im se zahvali.
Šetnja je, kako kaže, bila puna izazova i mnogo teža nego što su se nadali, uz dva planinska uspona (dva kilometara svaki) i spustova, i mnogih drugih manjih, ali čestih uspona i spustova.
Za deonicu u Kumbriji oko 1.500 ljudi prijavilo se da šeta kako bi prikupili novac za neku od dobrotvornih organizacija po svom izboru. Petina njih, među kojima je bila i Nataša, izabrali su najdužu stazu.
– Ja sam morala da odustanem, tj. doktor mi naredio da stanem na 50 kilometara. Okliznula sam se i pala negde oko 23. kilometra, ali sam mislila da će biti ok, jer sam samo malo ogulila koleno (barem je to tako izgledalo u tom trenutku) i ništa me nije bolelo. Negde oko 35. kilometra su krenuli bolovi u kuku i kolenu, oko 43. je bilo baš pakleno (a kameni teren nije pomogao), a na 50. kilometru sam bila u nesnosnim bolovima. Kada me je doktor video kako hodam i kakve su mi noge naredio mi je da ne idem dalje, jer su bili zabrinuti da mogu još više da se povredim ako nastavim. Onda sam provela sat i po sa doktorom, fizioterapeutom i maserom da saniraju stvari što je više moguće, što je pomoglo jer nije ostalo drugih posledica – objasnila je Nataša.
U Velikoj Britaniji Nataša živi dugi niz godina, radi u njihovom Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite a sa nekoliko prijatelja vodi i Srpski siti klub.
Inače, njena namera da pomogne rad organizacija koje se bave palijativnim zbrinjavanjem obolelih u terminalnoj fazi bolesti i njihovim porodicama samo je želja da, kako keže, Srbija prepozna rad BELhospice-a i omogući im da otvore prvu ustanovu te vrste u Srbiji kako druge porodice ne bi prolazile kroz ono što je njena prošla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
