Šezdesetogodišnjica nemačke marke

Stručnim ekonomskim skupovima i sličnim manifestacijama u Nemačkoj je juče obeležena šezdesetogodišnjica od uvođenja nekadašnje nemačke valute – marke, što je istovremeno značilo i uvođenje socijalne tržišne privrede – kako se naziva nemački ekonomski model. U tajnoj akciji „Bird dog“ iz SAD je u nemačku luku Bremerhafen u proleće 1948. dopremljeno šest milijardi nemačkih maraka koje su u tri okupacione zone koje su držali zapadni saveznici zamenile staru valutu, rajhsmarku.
Tek godinu dana kasnije, 23. maja 1948. proglašen je ustav Savezne Republike Nemačke. Sa uvođenjem nemačke marke nije nestala samo rajhsmarka, već i takozvana „cigaret-valuta“. Neposredno posle sloma nacizma i kraja rata, u razrušenoj Nemačkoj je maha uzimala sve više neposredna robna razmena u kojoj su cigarete bile posebno tražene. Jedna cigareta vredela je kao deset rajhsmaraka. Već 21. juna je svaki građanin Nemačke mogao da zameni 40 rajhsmaraka za 40 nemačkih maraka. Plate, penzije i stanarine preračunate su u odnosu 1:1, ali se načelno nova marka dobijala za 10 rajhsmaraka. Sa uvođenjem nove valute ukinute su i do tada fiksirane cene za 90 odsto robe. U godinama koje su usledile nemačka marka je postala sinonim za posleratnu obnovu zemlje, takozvano nemačko „privredno čudo“, za uspeh i ponovno sticanje ugleda u svetu. Inflacija se u decenijama postojanja nemačke marke kretala u proseku gotovo tri odsto, samo je jednom tokom sedamdesetih godina dostigla 4,9 procenata. No, 60 godina posle uvođenja tržišne privrede čak 73 odsto Nemaca privredne prilike u zemlji smatra nepravednima.
Povodom godišnjice načinjeno istraživanje Fondacije Bertelsman pokazalo je da uprkos privrednom bumu prošle i ove godine, samo 13 odsto nemačkih građana smatra da je raspodela primanja i bogatstva pravedna. Čak 38 odsto Nemaca ima izričito negativno mišljenje o socijalnoj tržišnoj privredi, a 76 odsto ljudi smatra da pre svega poreski sistem mora biti izmenjen.