„Sezona gušenja“ na Balkanu

Kako za DW kaže Radomir Lazović, iz inicijative Ne davimo Beograd, nadležni ne samo da ništa ne rade na otklanjanju problema, već dodatno pogoršavaju situaciju. „Nadomak Beograda, u Vinči, gradi se spalionica otpada za koju je nedavno stigla potvrda Evropske investione banke koja je odbila finansiranje te spalionice, i mišljenje Evropske komisije da je protivna standardima koje je Srbija preuzela kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji“, kaže Lazović.

Saopštenja nadležnih koji se bave praćenjem kvaliteta vazduha, po kojima su ta zagađenja „redovne pojave“, Lazović vidi kao pokušaj ublažavanja problema i umirivanja građana. „To je bežanje od problema. Ne može se o zagađenju govoriti kao nečemu što se prosto tako dešava. Nije tako, jer postoji izvor zagađenja i postoje koraci koji se čine da se to smanji. A ja mislim da naše vlasti umesto toga prave korake da se to zagađenje poveća“, zaključuje Lazović.

Gas umesto čvrstih goriva

I dok je u mnogim balkanskim gradovima vazduh zagađen uglavnom tokom zime, u Zenici, Tuzli i Lukavcu loš je tokom čitave godine, kaže za DW predsednik upravnog odbora udruženja Eko forum Zenica Samir Lemeš. „Vlasnici industrijskih postrojenja su malo ili nimalo ulagali u nove tehnologije koje bi smanjile emisije štetnih materija. Investiranja u naprednu tehnologiju prekinuo je rat, a posleratna privatizacija nije donela promene koje bi značajnije smanjile emisiju sumpor-dioksida (SO2)“, kaže Lemeš. Zato je u Zenici, metalurškom centru regiona, broj dana s prekoračenim dozvoljenim vrednostima koncentracija štetnih materija, umesto dozvoljena tri dana godišnje, znao da bude i 252 dana.

Najteže hroničnim bolesnicima

Jedan od „osuđenih“ je i N.A. iz Sarajeva, koji je dugo patio od astme. „Za nas hronične bolesnike zimska sezona u Sarajevu uvek je bila sezona gušenja. Najgore je to što se ne možemo slobodno da se krećemo kad je smog, a mora se ići kod doktora, na posao… Jedini spas je bekstvo u planine, ali to nije uvek moguće“, kaže N.A.

„Ovde u Zenici je već nekoliko dana gusta jutarnja magla i visok stepen vlage u vazduhu. Trpe i bolesni i zdravi, a neki nose i maske“, kaže Zeničanin S.R. Lekari potvrđuju da zagađenja u gradovima najviše ugrožavaju organe za disanje. Povišene koncentracije štetnih materija u vazduhu mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, među kojima su srčane bolesti i rak. Srčani i plućni bolesnici osetljiviji su na zagađenja, a u opasnosti su posebno deca i starije osobe.

Dr Boro Nogalo, direktor zagrebačke Dečije bolnice Srebrnjak za lečenje disajnih bolesti u razgovoru za DW kaže da su u mestima sa zagađenim vazduhom češće pojave alergija. „Procenjuje se da će za petnaestak godina oko 50 odsto ljudi imati probleme s alergijama, jer uz zagađenje imate i globalno otopljenje, kao i polenaciju. Zagađanje vazduha uzrokuje oštećenja sluznice disajnih puteva, a u kombinaciji s alergenima dolazi do alergijske upale. Na to se nadovezuju bolesti uzrokovane bakterijama i virusima, pa je u zimsko doba povećan broj bronhitisa i upala pluća“, kaže dr Nogalo.

Više slušati nauku, manje politiku

Inače, u Hrvatskoj je situacija sa zagađenjem vazduha nešto bolja nego u drugim državama regiona. Zagađanju su izloženi uglavnom kontinentalni gradovi, a prekoračenja su u 2018. godini zabeležena u Osijeku, Zagrebu, Slavonskom Brodu, Sisku i Kutini. „Glavni uzročnici tog zagađanja su saobraćaj i upotreba čvrstih goriva, a zagađenja se beleže upravo u zimskim periodima“, kaže za DW šefica Odseka za kvalitet vazduha pri hrvatskom Ministarstvu životne sredine, Nina Zovko.

Šta bi nadležni mogli da učine kako bi građani regiona i u zimskim mesecima disali „punim plućima“?

„U industrijskim centrima potrebni su nam filteri i tehnologije za smanjenje emisija. Javni transport bi trebalo unaprediti i učiniti pristupačnijim kako bi se smanjila potreba za ovolikim brojem vozila. Trebalo bi raditi na utopljavanju objekata radi smanjenja potrošnje energije za zagrevanje. Eko-test za vozila mora da postane eliminatoran, umesto čiste formalnosti kakav je sada. Neophodno je povećati površine urbanog zelenila i pošumljavati okolna brda. Ulice moraju češće da se peru kako bi se smanjila količina prašine u gradovima. Postepeno bi trebalo eliminisati ugalj kao energent, jer ne živimo u 19. nego u 21. veku. Umesto novih blokova termoelektrana na ugalj, potrebno nam je više obnovljivih izvora energije“, kaže Samir Lemeš zaključujući da rešenja ne bi trebalo izmišljati, jer već postoje i da bi trebalo više slušati nauku, a manje politiku.