Si i velika familija

Za veće ekonomije regiona, završno okupljanje biće na samitu Grupe 20 najvećih privreda sveta u Brizbejnu u Australiji. Predsednik SAD Barak Obama, sa „ogrebotinama“ zbog poraza od Republikanaca na izborima za Kongres, učestvovaće na sva tri samita, za razliku od odsustva sa samita na Baliju 2013, koje je bilo mnogo kritikovano.

S obzirom na usporavanje rasta i neizvesnost u većem delu svetske privrede, očekuje se da ovi sastanci donesu snažan, pozitivan ishod. Agonija u kojoj se Evropa nalazi dovela je do pomeranja globalne ekonomske moći sa Atlantika i očekuje se da liderstvo preuzme Azijsko-pacifički region, koji do sada nije bio mnogo aktivan u usklađivanju globalne akcije.

Lideri APEK sastaće u novom 25 milijardi dolara vrednom odmaralištu kraj jezera Janki, pedesetak kilometara od Pekinga. Konferencijski centar, hotel, izložbeni prostor i VIP vile koriste zelene tehnologije, jedan od doprinosa vlasti da se u Pekingu ovih dana vidi plavo nebo. Zato su industrije u prečniku od oko 320 kilometara smanjile delovanje, vožnja automobila u glavnom gradu prešla na sistem par-nepar, zabranjeno je i ritualno paljenje odeće pokojnika, a mnogi su iskoristili šest slobodnih dana da odu iz megapolisa.

Azijsko-pacifički region baš i nije idealno mesto za razvijanje regionalne saradnje, a jedna od najmanjih prepreka je sam prostrani Tihi okean. Veći je problem kako okupiti zajedno 21 privredu država ili teritorija na različitim nivoima razvoja, sa drugačijim istorijama i društvenim sistemima, i da njihovi lideri iznose svoje misli u neformalnom i neobavezujućem forumu.

No, tokom proteklih 25 godina od kada je APEK formiran, region je izrastao iz geografskog koncepta u globalnu ekonomsku mašineriju sa 2,8 milijarde stanovnika. APEK učestvuje sa 46 odsto u ukupnoj svetskoj trgovini i čini 57 odsto svetskog BDP-a. Grupa ekonomija APEK je najdinamičnija i najintegrisanija na svetu. Mada APEK nije trgovinski blok, odnos između postojeće i potencijalne trgovine među ekonomijama članica veća je nego u EU. Prosečne carinske stope su snižene na malo preko pet odsto i sporazumima o saradnji se godišnje štede milijarde dolara.

Većina komponenti i proizvoda koji protiču kroz lance snabdevanja nisu suočeni sa značajnijim carinama. Prekogranične prepreke postoje za nekoliko osetljivih proizvoda, uglavnom poljoprivredne i niskotehnološke. Još 1994. su članice APEK usvojile Ciljeve iz Bogora, u Indoneziji, o slobodnoj trgovini i investicijama do 2020. i formiranje „velike familije“.

Ovogodišnja nedelja sastanaka u okviru APEK se odvija na temu „Oblikovanje budućnosti kroz Azijsko-pacifičko partnerstvo“. Time se naglašava da su sveobuhvatna partnerstva možda ono što najviše zbližava članice APEK.

Samit je važan i kao mesto globalnih diplomatskih susreta. Tu će biti, prema magazinu Forbs, trojica najmoćnijih državnika današnjice, po redu, Vladimir Putin iz Rusije, Obama i Si. Trojici će se pridružiti premijer Šinzo Abe iz ekonomski uvek moćnog Japana, a u obilju bilateralnih susreta pažnju će privlačiti i novi predsednik Indonezije Joko Vidodo, prvi put na svetskoj pozornici. Mada ne pripada pacifičkom regionu u Pekingu je i pakistanski premijer Navaz Šarif, dok je njegov kolega iz Indije Narenda Modi odlučio da ne dođe.

Samit u Pekingu je prvi veliki međunarodni događaj kojim će rukovoditi predsednik Si. Zato će njemu biti značajno ne samo kako će se stvari odvijati na forumu, već i šta će se događati tokom bilateralnih sastanaka.

Pred samit su se visoki funkcioneri NR Kine i Japana dogovorili da obnove kontakte na visokom nivou kojih nije bilo proteklih više od dve godinu zbog razmirica oko ostrva Šenkaku/Diaoju u Istočnom kineskom moru i veoma osetljivog reagovanja Pekinga na nastojanja premijera Abea da ozvaniči svoje viđenje Drugog svetskog rata i njegovih ishoda. Dve strane su se složile da se ne slažu u pomorskom sporu i to je omogućilo prvi susret sija sa Abeom.

U Pekingu se velike nade polažu u razgovore Sija i Obame o novom tipu odnosa između dve politički i ekonomski najuticajnije sile koji će najviše oblikovati međunarodne odnose u 21. veku. Peking i Vašington nastoje da obezbede da pozitivna energija prevlada nad negativnom u njihovom dinamičnom odnosu, navode domaćini samita.

Deseti susret kineskog i ruskog predsednika, koji je pod snažnim pritiskom Zapada zbog krize u Ukrajini, samo može još više da približi vlasti u Moskvi i Pekingu. Takav razvoj odnosa, u kome se Putin i Rusija udaljavaju od Evrope, a približavaju Kini, vodi ka promeni reljefa svetske politike.

Nije, međutim, izvesno da li će idilična atmosfera Jankija biti dovoljno podsticajna za susret, formalan ili ne, Putina i Obame. Iz Kremlja nagoveštavaju takvu mogućnost, iz Bele kuće je ne isključuju.