Šib: Obezbediti poštovanje ljudskih prava uprkos merama protiv korone

„Mnoge manjine u Evropi se suočavaju sa predrasudama a ta situacija je pogoršana tokom pandemije i zato je neophodan evropski standard kako bi se napravio balans izmedju restriktivnog i previše popustljivog principa“, rekao je na konferenciji koju je organizovala kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib.

Njegova zemlja je ovog meseca preuzima predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope od Grčke.

Nemačka, koja istovremeno predsedava i Savetom Evropske unije, iskoristiće priliku da generiše sinergiju izmedju ta dva koloseka i EU će pristupiti Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, najavio je Šib.

On je rekao da će Nemačka nastaviti da promoviše aktivnosti protiv pandemije ali će pokušati da smanji njen uticaj na najranjivije grupe.

Veštačka inteligencija će takodje biti jedna od tema kojom će se baviti Komitet ministara SE, rekao je Šib.

„Verujemo da Evropa treba da igra vodeću ulogu u uspostavljanju standarda kada je reč o principima i ograničenjima digitalnog domena. Visoko cenimo slobodu izražavanja, ali smo vrlo zabrinuti zbog sve većeg govora mržnje protiv manjina“, dodao je on.

Komitet ministara SE će se tokom nemačkog predsedavaja fokusirati na marginalizovane grupe, pre svega na Rome, koji su najveća manjina u Srbiji i Evropi, rekao je Šib. U tom cilju biće organizov niz seminara i kulturnih dogadjaja u saradnji sa Evropskim institutom za umetnost i kulturu sa sedištem u Beču.

Ambasador Grčke u Beogradu Georgios Dijakofotakis, čija je zemlja preuzela predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope u maju u vanrednim okolnostima izazvanih pandemijom, pa je tokom digitalnog predsedavanja glavna tema bila kako zaštititi ljudski život i javno zdravlje i adekvatno odgovoriti na sanitarnu krizu uz puno poštovanje ljudskih prava.

“ Zato je važno da mere koje se uvode moraju biti isključivo privremene, srazmerne cilju i pod kontrolom demokratskih institucija, što je posebno važno budući da danas slavimo 70. godišnjicu potpisivanja Evropske konvencije o ljudskim pravima“, rekao je Dijakofotakis.

On je rekao da je neophodno ostati budan i boriti se sa novim situacijama kada je reč o ljudskim pravima.

„Mi smo na početku nove digitalne revolucije i veštačka inteligencija nas suočava sa novim izazovima u oblasti ljudskih prava i zato moramo biti spremni da reagujemo i štitimo ljudsko dostojanstvo“, rekao je grčki ambasador.

Mateja Norčić Štamčar, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, rekla je da je Poglavlje 23 prioritet u okviru procesa pristupanja Srbije EU a to podrazumeva dobro zakonodavstvo, efikasno, delotvorno i nezavisno pravosudje, kao i postojanje monitoring tela koja će pratiti poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ona je posebno istakla izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava kao „apsolutno obavezno i nezanemljivo“ u zaštiti ljudskih prava.

Norčić Štamčar je rekla da je Srbija potpisala i ratifikovala veliki broj medjunarodnih ugovora koji se tiču ljudskih i manjinskih prava i uradila mnogo u toj oblasti, ali je podsetila i da već nekoliko meseci nema Zaštitnika za ravnopravnost polova.

„Rezultati ne dolaze sami od sebe i bez muke, zato moramo da budemo budni jer i dalje imamo veliki broj pretnji novinarima, pripadnicima LGBT populacije, a primetan je i porast nasilja u porodici. U sadašnjoj situaciji sve više je primetan i govor mržnje na društvenim mrežama za šta je neophodno krivično gonjenje“.

Državni organi moraju biti posvećeni borbi protiv svakog oblika diskriminacije uključujući i govor mržnje, rekla je ona.

Svečanu konferencije povodom obeležavanja 70. godišnjice Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je održana uživo u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, kao i putem video linka, otvorio je šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper.

Konferenciji su prisustvivali su i rektorka Ivanka Popović, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, predsednica Ustavnog suda Snežana Marković i predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević.

Događaj je organizovan u okviru projekata „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji“ i „Kvalitetno obrazovanje za sve“, koji se sprovode u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.

Evropska konvencija o ljudskim pravima potpisana je 4. novembra 1950. u Rimu. U periodu od 1950. do 2004. godine, Konvenciju je potpisalo 46 zemalja. Potpisivanje je označilo prihvatanje obaveze poštovanja prava i sloboda, kao i priznavanje nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava, a ratifikacija je izvršena u svim državama članicama Saveta Evrope.