Foto: J.B.K.Radnici Keramike Bor započeli su adaptaciju prostora namenjenog za prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja koje prema ugovoru koji su potpisali sa Centrom za socijalni rad Majdanpek treba da završe za četiri meseca.
Buduća Sigurna kuća u Majdanpeku imaće mesta za 20 korisnika u deset soba, kao i prostorije za terapeutski i admnistrativni rad, potpuno opremnjenu kuhinju i terpezariju, mokri čvor i dnevni boravak. Ovaj prostor biće prilagođen i za osobe u invalidskim kolicima i imaće sistem nadzora i obezbeđenja. Majdanpečki Centar za socijalni rad istovremeno sa radovima na prilagođavanju infrastrukture, sprovodi aktivnosti na licenciranju zainteresovanih pojedinaca za rad u Sigurnoj kući, kao i izradi normativnih i tehničkih dokumenata potrebnih za licenciranje ove usluge socijalne zaštite u lokalnj zajednici.
– Sredinom 2018.godine očekuje se završetak postupka licenciranja, i početak rada Sigurne kuće, koji će do kraja 2018.godine biti finansiran iz sredstava Evropske unije, Vlade Republike Srbije i Opštine Majdanpek u okviru projekta “Sigurna kuća Istočna Srbija” – kaže za Danas Boris Ilijevski, projekt menadžer projekta “Sigurna kuća Istočna Srbija”.
Od Ilijevskog saznajemo da će nakon što Sigurna kuća i zvanično krene sa radom, krenuti i kampanja za prikupljanje donacija od društveno odgovornih kompanija i pojedinaca kako u novčanim prilozima tako i u naturi. Projekat predviđa konsultativne sastanke sa predstavnicima javnih institucija i lokalnih samouprava iz Zaječarskog, Borskog, Braničevskog i Pomoravskog okruga kako bi do kraja iduće godine dogovorili solidarno, paušalno, ali ravnopravno finansiranje rada sigurne kuće od 2019. godine.
-To praktično znači, da bi svaka opština zainteresovana za ovakvu uslugu, solidarno plaćala na godišnjem nivou, a usluga za korisnice/ke sa teritorije te opštine bila bi besplatna. Ovaj pokušaj u okviru projekta, pokazao bi spremnost na solidarnost opština u regionu, a u slučaju neuspeha, uvek postoji zakonska obaveza lokalne samouprave da plati uslugu socijalne zaštite. Finansijski problem rada sigurne kuće pojavljuje se onda kada ona nema korisnice/ke, ali je to negde i cilj društva u kojem živimo – da sigurne kuće budu prazne. Ipak, statistički i zvanični podaci o slučajevima nasilja u porodici pokazuju da je svakom okrugu u Srbiji potrebna barem jedna sigurna kuća- objašnjava Ilijevski.
Inače, usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici, u šta se ubraja i usluga „prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja i nasilja u partnerskim odnosima“ finansiraju se iz budžeta lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i obaveza je lokalne samouprave da plati ovakvu uslugu. U praksi to znači da Centri za socijalni rad upućuju žrtve u prihvatilište, a nalog za upućivanje je osnova za izdavanje računa za boravak u prihvatilištu kojim Centri za socijalni rad potražuju sredstva iz budžeta lokalne samouprave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
