Sigurnost na prazan stomak

Ovakve, naizgled nepovezane vesti iz Niša trebalo bi da odlaze u prošlost, ako bude sreće, pameti i para. Lokalne vlasti tvrde da ulažu ozbiljne napore da Niš i njegovi građani budu što bezbedniji, u svakom smislu, od ekonomskog do ekološkog. Niš je, naime, jedini grad u Srbiji koji je ušao u Mrežu bezbednih gradova, formiranu u okviru inicijative Međunarodne strategije UN za smanjenje katastrofa. U Mrežu je primljen nedavno kao partner Beča, a sredinom naredne godine, u Izraelu, „dobiće“ i samostalno članstvo. Postao je i član Sektora UN za podizanje otpornosti lokalnih samouprava u vanrednim situacijama, te će „uskoro moći da obučava i ostale gradove u svetu“. Takođe, jedini je grad u zemlji, a i na Balkanu, koji ima Strategiju bezbednosti.

Nema prisluškivanja

Ovaj kompleksni dokument donet je uz finansijsku podršku američke vladine organizacije USAID u iznosu od 30.000 dolara i u okviru njenog Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama. Jednoglasno je usvojen na Skupštini grada jula ove godine, a promovisan pre tri meseca, kada je u centru Niša, pod „komandom“ Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, izvedena simulacija reagovanja u slučaju terorističkog napada (na hotel Ambasador). Pripadnici Sektora, policije, žandarmerije, hitne pomoći, Crvenog krsta i gradskih službi „intervenisali“ su tada i u slučaju hemijskog akcidenta, požara i velike saobraćajne nezgode.

Strategija predviđa unapređenje standarda, delovanja, koordinacije i saradnje svih nadležnih službi kako bi se postigla ekonomska, socijalna, ekološka i bezbednost u vanrednim situacijama. Stručnjaci Fakulteta zaštite na radu, radne grupe i grada predvideli su mere i izvore finansiranja kako bi se unapredila ekonomska sigurnost građana, odnosno obezbedili uslovi za njihov bolji život. Sistemski će se meriti, kontrolisati i smanjivati zagađenje. Nizom mera delovaće se na unapređenje zdravlja stanovništva. Grad će imati, takođe, i štabove za vanredne situacije, mobilne ekotoksikološke jedinice, civilnu zaštitu, situacioni centar i višenamenski poligon za obuku. Raspolagaće i „helikopterskom jedinicom za hitan odgovor na udese“ i „poligon za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava“. Po sporazumu između Srbije i Ruske Federacije, Niš je već postao Centar za reagovanje u vanrednim situacijama, koji bi trebalo da ima evropski, ili bar regionalni značaj.

Prema rečima Žarka Rankovića, gradskog većnika resorno zaduženog za reagovanje u vanrednim situacijama, koji je bio i koordinator tima za izradu Strategije, ove godine učinjen je prvi korak, a već naredne – stiže bezbednija budućnost. On kaže da bi tada trebalo da počne realizacija bar prve faze sistema video nadzora nad raskrsnicama, saobraćajnicama i obrazovnim, kulturnim, sportskim i drugim objektima. Do kraja sledeće godine grad će dobiti i DNK laboratoriju, koja zasad postoji samo u Beogradu. U istom roku trebalo bi da bude uvedena i tetra digitalna veza – napredni sistem mobilne telefonije koji je zaštićen od prisluškivanja – kojim bi bili obuhvaćeni prvi ljudi grada, najvažnijih komunalnih preduzeća, zdravstva, policije i vojske. Na nivou grada formiraće se i Integrisani štab, u kojem bi bili najvažniji predstavnici gradske uprave, policije, sektora za vanredne situacije i vojske. Štab bi u slučaju vanrednih okolnosti, brzo i samostalno, bez dobijanja „viših“ dozvola i odobrenja, donosio odluke o angažovanju sredstava, recimo specijalnih jedinica ili helikoptera.

– Mi samo koristimo veoma povoljan geostrateški položaj Niša, na dobrobit građana. Ne želimo video nadzor grada da bi ograničili ljudska prava, već hoćemo da povećamo bezbednost u saobraćaju, efikasnije rešimo saobraćajne zastoje, smanjimo trgovinu drogom i sve oblike nasilničkog ponašanja. To uostalom rade svi veći gradovi u svetu. Niš je blizu Kosova, ima dosta izbeglica i raseljenih, na transferzali je trafikinga i narkotika. Zato moramo da iskoristimo sve mogućnosti koje nam se budu nudile. Sistem video nadzora nad gradom, recimo, košta više od milion evra, koji neće dati samo grad, već nameravamo da ga obezbedimo i od donatora ili MUP. Ima nagoveštaja da će i projekat DNK laboratorije, vredan 160.000 evra, biti realizovan uz podršku USAID i evropskih fondova. Zašto bi svi uzorci morali da idu za Beograd i na taj način usporavaju rasvetljavanje slučajeva nestalih osoba ili zločina? Ima i obećanja da bi tetra digitalnu vezu mogli da dobijemo besplatno – kaže Ranković za Danas.

Nema ravnomernog razvoja

On naglašava da sve te mere ne bi imale svrhu bez ekonomske bezbednosti građana. – Čovek ne može biti bezbedan ako nema radno mesto i egzistencijalnu sigurnost – kaže. On dodaje da i kapital „ide tamo gde je siguran“, u svakom smislu. Navodi primer da je prilikom nedavne posete novog ambasadora Indonezije Samjuela Samsona, nakon što mu je saopšteno da Niš ima Strategiju bezbednosti, dogovoreno da će se uskoro potpisati protokoli o saradnji u oblasti bezbednosti između Niša i dva indonežanska grada. Takođe, obećao je ambasador, u „bezbedni Niš„ uskoro će doći delegacije privrednika iz Indonezije.

– Ekonomska bezbednost podrazumeva pored ostalog i brži razvoj privrede, lakši dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta. U Strategiji smo predložili da u tom cilju grad besplatno daje građevinsko zemljište investitorima i to se sada realizuje. Istovremeno, Vlada Srbije odlučila je da tim investitorima daje i subvencije za svako novo radno mesto. To je prvi put da Vlada postupa na ovaj način, bar kada je naš grad u pitanju. Ekonomskoj bezbednosti doprineo bi i razvoj aerodroma, koji nije lokalni, već ima državni značaj, tako da i po tom pitanju država mora da se uključi. Ekonomskoj i svakoj drugoj bezbednosti doprinosi, recimo, i državno garantovanje nekih cena ili insistiranje na ravnomernom razvoju svih delova Srbije – kaže sagovornik Plavih strana.

Prvi put u gradskom budžetu predviđena su i sredstva za bezbednosne svrhe. Sledeće godine grad će izdvojiti pet miliona dinara za implementaciju Strategije. To nije veliki novac, ali je Ranković siguran da će u slučaju potrebe biti angažovane i budžetske rezerve. Polovina planiranih budžetskih sredstava biće iskorišćena za ronilačku opremu Uprave za vanredne situacije u niškoj Policijskoj upravi, a ostatak za regulisanje bujičnih vodotokova.

Uprkos entuzijazmu lokalne vlasti, ima i ocena da će upravo manjak novca pretvoriti strategiju o „najbezbednijem gradu u Srbiji“ u puki spisak lepih želja. Surovi realisti su sigurni da visoka bezbednost, od ekonomske do ekološke, nije moguća na prazan budžet, novčanik i stomak. Tim pre što je Srbija visoko centralizovana zemlja, a centralna vlast već decenijama ne vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju i zapostavlja jug Srbije, koji je „tradicionalno“ najnerazvijeniji.

– Glasali smo za Strategiju jer želimo da Niš bude evropski bezbedan grad, ali to je teško izvodljivo. Da bi bio takav neophodno je pre svega da se građani zaposle i imaju osnovne uslove za normalan život, a gradska vlast na tom planu ne čini dovoljno. Bezbednost jeste osnovno ljudsko pravo, ali je ono vezano za pravo na rad. Ne mogu se „gladnih stomaka“ slušati edukacije o bezbednosti. Uostalom, koji investitor bi žarko želeo da investira u siromašnu sredinu u kojoj se periodično ponavljaju požari ili epidemije žutice i drugih bolesti? Da li su građani bezbedni ako lokalna vlast većinu javnih komunalnih preduzeća svesno gura u propast, pa onda imaju nebezbedne ulice, drveće koje pada i ubija ih, priključke na gas a da im niko nije rekao osnovna pravila o korišćenju gasa, atmosfersku kanalizaciju koja radi kao „probušeni lavor“? Da li Niš može da bude bezbedan za investitore, stanovništvo ili turiste ako već decenijama ima deponiju koju stručnjaci nazivaju „ekološkom bombom“? Ili ako se ne zna gde i kako završava medicinski otpad – kaže za Plave strane Predrag Jelenković, šef odborničke grupe LDP u Skupštini grada i funkcioner te partije.

Život na licitaciji

I statistički podaci o stepenu „svekolike“ ugroženosti Niša prilično su slični. Nišlije i firme u gradu su, recimo, prvaci u Srbiji po dugovanjima za struju, koja su, kako je saopšteno, prešla 8.5 milijardi dinara. U niškom Opštinskom sudu čeka 77.000 izvršnih rešenja o prodaji na licitaciji pokretne i nepokretne imovine građana kako bi se izmirila njihova kreditna, kao i dugovanja za struju, telefon ili grejanje. Prema podacima Uprave za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu, broj korisnika narodne kuhinje na teritoriji grada je od od 5.200 do 5.600 osoba. U višestruko većem Beogradu broj takvih ljudi je osam hiljada.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić nedavno je kazao da je stopa nezaposlenosti u Nišu deset puta veća nego u beogradskoj opštini Vračar, dok na jugu Srbije postoje mesta gde je ta stopa i 20 puta veća nego u razvijenijim regionima. U Nišu, sa više od 300.000 stanovnika, ima oko 35.000 nezaposlenih – nezvanična cifra je veća, a radi tek nešto više od 40.000 ljudi, od kojih je iznad 80 odsto zaposleno u institucijama koje su na republičkom i gradskom budžetu. Privreda je skoro sasvim mrtva.

Prosečna zarada u Nišu najniža je među takvim zaradama u svim većim gradovima u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Dve od pet gradskih opština, Palilula i Pentelej, spadaju u desetak najsiromašnijih opština u Srbiji. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, prosečna zarada u oktobru ove godine u opštini Pantelej iznosila je 27.288, a u opštini Palilula 31.194 dinara, dok je, recimo, u opštini Novi Beograd ona dostigla 70.654 dinara. Izgleda da odlična Strategija i deblji buđelar uglavnom ne idu zajedno, bar u Srbiji, koja ima svoje trenutke, ali voli da ih propusti.

Proslava Milanskog edikta uz pomoć Beča

– Potpisali smo protokole o saradnji u vanrednim situacijama sa Bečom i Sofijom. Beč nam je puno pomogao u donošenju niške Strategije bezbednosti, čak nam je dostavio kompletnu dokumentaciju gradova koji imaju ovakve strategije, među kojima, recimo, i Strategiju bezbednosti Londona. S ovim gradovima razmenjujemo informacije i kadrove i zajednički učestvujemo na vežbama. Naše ekipe iz hitne pomoći i vatrogasnih jedinica bile su na treningu u Beču, a posle Nove godine vatrogasci iz Beča doći će na obuku u Niš, gde će vežbati ronjenje u velikim dubinama. Imamo izuzetnu saradnju i sa policijom Beča i obišli smo njihove komandne centre. Beč je spreman da pomogne Nišu i u obezbeđenju velikog događaja 2013. godine – proslavi Milanskog edikta, kada se očekuje dolazak važnih ličnosti, možda i rimskog pape. Beč je već dočekivao papu i važne svetske državnike i u tome ima iskustva – kaže Žarko Ranković, ističući i „izuzetno dobru saradnju“ Niša sa USAID, Sektorom za vanredne situacije MUP i niške PU, Vojskom Srbije i gradonačelnikom Milošem Simonovićem.