Sikimić: Budžet Agencije za borbu protiv korupcije veći za oko 20 miliona dinara

Direktor će Agencije za borbu protiv korupcije dobiće i ona ovlašćenja koja je imao Odbor Agencije, a taj odbor postaće drugostepeno telo i zvaće se Veće, jer je vizija da direktor Agencije treba da bude jak, rekao je Ilić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Ilić je naveo da u procesu donošenja novog zakona, koji traje nekoliko godina, postoje pritisci na Ministarstvo pravde i njega lično i to od pojedinaca, pojedinih iz institucija i međunarodnih organizacija, koje je ocenio političkim i različitim drugim vrstama pritisaka.

Neće ovaj zakon pisati pojedinci koji imaju lične interese, već će biti pisan u institucijama u korist građana Srbije, poručio je. Kako je najavio, ako se pritisci nastave obavestiće javnost o svakom pritisku na njega lično ili bilo koga drugog i to će učiniti kao uzbunjivač, prema zakonu.

Ne dam Agenciju za borbu protiv korupcije, jer je nju Srbija stvarala godinama i treba joj takva agencija, istakao je Ilić i poručio da neće dozvoliti da je neko sruši „nekim lošim zakonskim rešenjima“.

Prema njegovim rečima, u Nacrt su u najvećoj meri uvrštene preporuke Grupa zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO).

Ilić je predočio da će se direktor Agencije birati na konkursu, koji raspisuje ministar pravde, a izglasava ga skupština i odbacujući primedbe da je to politizacija, ukazao da će kandidati za direktora polagati test iz tri dela: znanja, integriteta i program rada.

Kako je ocenio, to su pravila da u tom procesu pobedi struka, čime se ministar svodi na tehničko lice u izboru.

On se osvrnuo na prethodne direktore Agencije i naveo da se protiv prve direktorke Zorane Marković vodi krivični postupak, a da je druga Tatjana Babić, nazvavši je kontroveznom, provela mandat od četiri godine nezakonito izabrana i upitao ko će da plati eventualnu odštetu zbog pogrešnih odluka u radu Agencije u tom periodu? Hoće li platiti Zoran Stojiljković (nekadašnji predsednik Odbora Agencije), gde su ti likovi, upitao je Ilić.

On je odbacio i primedbe da se predloženim rešenjima sužava krug ljudi koji su, po zakonu, obavezni da prijave imovinu.

Ne sužavamo ništa, svakako ćemo uraditi kako Agencija kaže, rekao je, navodeći kako Nacrt predviđa da se i supružniima i deci promerava imovina, ali po pozivu Agencije.

Uvid Agencije u račune funkcionera biće moguć samo uz njihovu saglasnost, rekao je Ilić i naglasio da bi za drugačiji pristup bilo neophodni pravni argumenti. Ovlastićemo Agenciju da ulazi u račune državnih funkcionera, samo mi dajte valjane argumente, da vas čujem, pozvao je učenike javne rasprave.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić predočio je zahtev te institucije da novi zakon „ne ide ispod dosadašnjih ovlašćenja“ Agencije.

On je kao tri osnovna elementa za njen rad naveo budžet, ovlašćenja i ljudstvo.

Sikimić je ukazao da je ove godine budžet Agencije veći za oko 20 miliona dinara, ocenivši kako to govori da država ima nameru da se bori sa korupcijom. Prema njegovim rečima, broj zaposlenih trebalo bi da se duplira, a odobreno je zapošljavanje 157 ljudi, što je, kako je ocenio, kapitalno poboljšanje.

Sikimić je istakao da će pregovori sa EU u Poglavlju 23 obezbediti bolje uslove rada Agenciji, a ključni dokumenti za to su Akcioni plan za 23, preporuke i Izveštaj Evropske komisije, kao i GRECO.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio je ukazao da ključni ishod treba da bude „delotvorna primena“ budućeg zakona koji će služiti na dobrobit građanima. On je naglasio da je OEBS tu da pomogne Srbiji i pozvao da iskoristi sve međunarodne standarde u tom procesu.

Oricio je predočio da je u tom poslu Srbiji na raspolaganju instrumenti i mišljenje Odeljenja OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), a Srbija treba da olduči hoće li prihvatiti.

Nacrt predviđa i novo ime – Agencija za sprečavanje korupcije. Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić napomenuo je i da na današnjem skupu nema predstavnika civilnog društva, jer će oni učestvovati na posebnom okruglom stolu.