Kao važne elemenete Svetskog dana mladih i papinog dolaska u multikonfesionalnu Australiju, organizatori su isticali i ekumensku saradnju i međuversku toleranciju. Papa Benedikt XVI je u Sidneju imao odvojene susrete sa predstavnicima hrišćanskih i drugih religija. Jedan od biskupa Anglikanske crkve, koja je do 1986.
Kao važne elemenete Svetskog dana mladih i papinog dolaska u multikonfesionalnu Australiju, organizatori su isticali i ekumensku saradnju i međuversku toleranciju. Papa Benedikt XVI je u Sidneju imao odvojene susrete sa predstavnicima hrišćanskih i drugih religija. Jedan od biskupa Anglikanske crkve, koja je do 1986. u Australiji bila prva po broju vernika, iskoristio je priliku da, prema pisanju sidnejske štampe, na ekumenskom sastanku, između ostalog „ljubazno prigovori papi da on nije opšte prihvaćen kao lider svih hrišćana“. Papa Benedikt XVI je govor biskupa Roberta Forsajta primio „sa smeškom i klimanjem glave“. Papi je na ekumenskom susretu predstavljena i anglikanska sveštenica Kejt Meknil koja je bila „razočarana što je pontif pozdravio samo kao sestru u Hristu, ali ne i kao sveštenika“. Papa je u Sidneju hrišćansku braću upozorio da je „ekumenski pokret na kritičnom raskršću“.
Papa je nedavno poručio da je put na najmanji kontinent bio „susret sa mladim licem Crkve“ i svetski dan mladih u Sidneju nazvao je „novim Silaskom Svetog duha“, čije je „koralsko prizivanje bila večernja služba u srcu grada pod Južnim Krstom“.
Sveštenička delegacija iz Šapca
– Na skupu mladih u Sidneju iz Srbije je učestvovalo više od 100 hodočasnika, koji su putovali po celoj Australiji. Iz Šapca je došla posebna sveštenička delegacija: jedan sveštenik RKC i dvojica sveštenika SPC. Don Đirolamo Jakobuči, župnik crkve svete Ane, kaže za Danas da je njihov zajednički odlazak na Dan mladih tradicija započeta 2000. kada je povodom dva milenujuma hrišćanstva dan mladih održan u Rimu. „Za mene je interesanstno da putujem s dvojicom pravoslavnih sveštenika, jer smo videli da među nama nema nikakve razlike – naše krštenje je u Isusu Hristu“, objašnjava don Đirolamo. Protojereji – stavrofori Marko Pavlović i Vladimir Stanimirović napominju da u Šapcu dve crkve imaju dugogodišnju saradnju i da su pravoslavni sveštenici i članovi crkvenog hora više puta bili u Italiji. Upitan kako komentariše kritike u SPC zbog saradnje Eparhije šabačke sa RKC i posete papi, otac Vladimir kaže da je „i sam bio takvog mišljenja do 2000, kada je 36 sveštenika Eparhije šabačko-valjevske otišlo u Rim, gde su se prvi put upoznali život sveštenika i biskupa RKC i bili oduševljeni organizacijom, disciplinom i dočekom“.
Mada završnica Svetskog dana mladih spolja gledano umnogome podseća na nekadašnja okupljanja „dece cveća“, kardinal Oskar Rodrigez Maradiaga, predsednik Međunarodnog Karitasa objašnava da „ovaj događaj nije katolički Vudstok bez droge i alkohola, nego svedočenje Svetog duha“. Mladi koji su u Sidnej došli organizovano, u grupama sa svešenikom na čelu, svakodnevno su imali molitve, katehezu – tumačenja i razgovor o Jevanđelju na 29 jezika, za njih je organizovano 450 različitih priredbi, predstavljali su kulturnu tradiciju zemalja iz kojih dolaze, družili se.
Pravoslavna zajednica veoma uticajna
Prema podacima iz 2006. godine, 64 procenta stanovnika Australije izjašnjavaju kao hrišćani a ustav garantuje verske slobode i toleranciju. Ambasadorka Birgin objašnjava da „ne postoji direktna podrška države crkvama, ali one imaju razne povlastice: ne plaćaju porez, njihovi programi dobijaju određene olakšice, ali moraju da se registruju kao i sva druga preduzeća ili institucije“. Od hrišćanskih denominacija najbrojnija je Rimokatolička crkva kojoj pripada četvrtina verujućih Australijanaca. Slede Anglikanska crkva (18,7 odsto), Ujedinjena crkva, Presberijanska i Reformirana crkva, pravoslavci. Od nehrišćanskih religija najzastupljenije su budizam, islam i hinduizam. Pravoslavnih je 2,7 odsto, od toga jedan procenat Srba. Ambasadorka Birgin kaže da je pravoslavna zajednica veoma uticajna i napominje da je Melburn treći grčki grad na svetu. Ona posebno ističe episkopa australijsko-novozelandskog Irineja (Dobrijevića) koji je, prema njenim rečima, „zaslužan za dobar status SPC u Australiji“.
Vatikanski i australijski zvaničnici posebno ukazuju na značaj papinog obraćanja australijskim starosedeocima – Aboridžinima i ostrvljanima Toreskog moreuza. Poglavar Rimokatoličke crkve javno je pohvalio „hrabrost australijske vlade da nedavno prizna da je starosedeocima Australije u prošlosti učinjena nepravda“, kao i korake koje je vlada preduzela da bi došlo do pomirenja i izjednačavanja prava svih građana na život, obrazovanje i ekonomski napredak. On se tokom posete takođe zahvalio i „svim hrabrim misionarima, sveštenicima i hrišćanima koji su u Okeaniji izgrađivali Crkvu i društvo“, video je ugrožene životinjske vrste i osvrnuo na problem zaštite životne sredine i angažovanje Australije u mirovnim akcijama širom sveta.
– Papin dolazak i to što je pohvalio premijerovo izvinjenje Aboridžinima predstavlja veliki i važan korak za Australiju. Naravno, nije dovoljno reći izvinite. Premijerovo izvinjenje, koje je spiritualni akt, podržavaju razni programi koji treba da pomognu da se Aboridžini uključe u život Australije – kaže za Danas Kler Birgin, ambasadorka Australije u Srbiji.
Ona očekuje da će se posle proslave Svetskog dana mladih u Sidneju i papine posete, oko kojih se država puno angažovala, promeniti svako viđenje Australije kao strogo sekularizovane države. Prema njenim rečima, „Australijanci su veoma duhovni“.
– Treba imati u vidu da u Australija živi puno nacija i religija i da sve uživaju jednaka prava. Možda zbog želje da obezbedi tu jednakost vlada ostavja utisak kao da je rezervisana prema crkvama i verskim zajednicama. Za Svetski dan mladih i papin dolazak vlada je, međutim, dala 35 miliona dolara, a ublažen je i vizni režim, tako da hodočasnici nisu plaćali vize. Papa je došao kao gost Vlade Australije i premijer Kevin Rad mu je lično poželeo dobrodošlicu – objašnjava ambasador Kler Birgin.
Povodom Svetskog dana mladih koji je, prema vatikanskim podacima, po broju posetilaca oborio rekord Olimpijade u Sidneju 2000, Kevin Rad je poručio da su „vera i razum veliki partneri u ljudskoj istoriji i budućnosti“, a da je „Australija kao zemlja velike slobode, mnogih kultura i religija, ponosna na svoje hrišćansko i katoličko nasleđe“. Vatikan i Australija su istovremeno napravili i pomak u međudržavnim odnosima. Premijer Rad je pred papin odlazak imenovao bivšeg predsednika vlade Tima Fišera za prvog stalnog australijskog ambasadora u Vatikanu od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje 1973.
„Cunami vere i radosti“, kako je pomoćni biskup Sidneja Entoni Fišer opisao papinu posetu, ipak je imao i „oseke“. Papin dolazak bio je opterećen problemom zlostavljanja dece, za koje su odgovorni sveštenici Rimokatoličke crkve u Australiji, a australijski mediji su bombardovali javnost pričama o tim slučajevima. Poglavar Rimokatolilke crkve najpre se izvinio žrtvama, da bi neke od nih, uoči povratka u Vatikan, lično primio. Iako vatikanski zvaničnici tvrde da je taj papin gest planiran nedeljama unapred, predstavnci Vatikana i lokalne crkve iz nekog razloga nisu želeli da posle papinog izvinjenja javno komentarišu nezadovoljstvo roditelja, čijim zahtevima da se sretnu sa Benediktom XVI tada još nije udovoljeno. Izjave biskupa Fišera posle papinog izvinjenja nagoveštavale su da lokalna crkva okleva da se suoči sa problemom.
Papini australijski neistomišljenici kada je reč o kontroli rađanja i homoseksualizmu uspešno su držani na marginama sidnejskog slavlja sve do hodočasničkog marša na hipodrom Radvik, gde je papa na najvećem otvorenom prostoru u gradu služio večernje i misu. Policija je pretposlednjeg dana sprečila sukob između hodočasnika i članova organizacije „Nema koalicije s papom“, koja je uspela da na sudu obori zakonsku zabranu da se na bilo koji način dosađuje hodočasnicima. Na ulicama Sidneja u moru zastava 23. svetskog dana mladih, viđani su i bilbordi sa upozorenjem da zbog ovog događaja „ulicama šeta povečan broj pedofila“. Prema pisanju sidnejske štampe, bilo je i „sitnih gunđanja“ među građanstvom kome su smetale česte izmene i obustave saobraćaja, što je bio samo deo strogih mera bezbednosti koje su pratile papinu posetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.