Koliko silovatelji misle na zakon i da li će doživotna robija biti prevencija njihovih zlodela?

Ministarka pravde Maja Popović je u intervjuu za list Politika izjavila da nove izmene Krivičnog zakonika predviđaju kaznu doživotnog zatvora za silovanje.

„Predviđeno je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora“, izjavila je Popović.

Pravnica i programska direktorka organizacije FemPlatz Kosana Beker kaže za Danas da pooštravanje kazni nije uvek dobra mera prevencije silovanja.

„Mislim da pooštravanje kazni nije uvek dobar metod za nešto što bi bila generalna prevencija. U nekim slučajevima kada su propisane kazne stvarno male onda u redu, ima smisla da se one povećaju, ali mislim da sa aspekta žrtve doživotni zatvor ne donosi mnogo veću veru u sistem“, kaže Beker.

Ona dodaje da je ono što najviše nedostaje ženama u Srbiji koje trpe nasilje to da one moraju da vide da sistem funkcioniše.

„Imamo veliki broj ubijenih žena koje su prijavljivale nasilje ali institucije na to nisu dobro odreagovale, ono što nama treba je da organi koji su zaduženi za prevenciju i zaštitu od nasilja, rade svoj posao“, ističe Beker.

Advokatica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže za Danas da je pitanje koliko će zapravo ta najvaljena kazna zapravo biti doživotna.

„Koliko god da ta kazna bude doživotna, ona nije doživotna jer u nekom momentu te osobe moraju da izađu i mora im se dozvoliti da traže uslovni otpust, I mogu da ga dobiju, nije to ono, vi nekom izreknete doživotnu kaznu i bacite ključ“, kaže Macanović.

Ona tvrdi da bi prava mera umesto povećavanja sankcija bila nadzor nad učiniocima krivičnih dela poput silovanja nakon njihovog izlaska iz zatvora.

„Ono što nama nedostaje to je u stvari taj nadzor nad učiniocima ovih krivičnih dela nakon što izađu posle kazne zatvora, i mi za to molimo već više od deset godina“, ističe Macanović.

Mera nadzora nad nasilnicima i silovateljima u Srbiji nije predviđena Krivičnim zakonikom, a Macanović je objasnila kako bi taj nadzor trebalo da izgleda.

„Taj nadzor treba da izgleda tako, kao da ih puste na uslovni otpust, da se nasilnik javlja povereniku, da mora da se zna gde stanuje i da u svako doba dana i noći može neko da dođe da ga proverava“, objašnjava Macanović.

Ovakve mere su predviđene Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je poznatiji kao Marijin zakon.

Dobio je ime po devojčici koja je 2010. godine ubijena od strane počinioca koji je prethodno osuđen za seksualne delikte prema deci i maloletnicima.

Ipak, ovaj zakon se primenjuje samo u slučaju ako je žrtva silovanja maloletna.

„Te mere koje postoje po Marijinom zakonu koje takođe moraju da se unaprede treba da budu primenjivane na sva krivična dela kad je u pitanju seksualno nasilje bez obzira ko su žrtve“, smatra Macanović.

Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti smatra da je karakteristika aktuelne vlasti to što voli da propisuje jednostavna rešenja za komplikovane stvari.

„Nema jednostavnih rešenja za pitanje nasilja nad ženama, posebno u ovom slučaju seksualnog nasilja“, kaže Riznić.

„Praksa rada sa ženama koje su preživele nasilje nam pokazuje da, kada se povećavaju te najviše kazne, to ne budu uvek kazne koje će silovatelji dobiti. Oni najčešće prolaze sa mnogo nižim kaznama ako uopšte i dobiju kaznu, jer gomila slučajeva seksualnog nasilje ni ne dospe do suda već padne na prvom koraku“, dodaje Riznić.

Ona kaže da nije protiv pooštravanja kazni ali i smatra da je takođe jako bitan način koji se radi sa seksualnim nasilnicima u zatvoru.

„Šta se zapravo pruža tim nasilnicima u zatvoru? Stiče se utisak da oni iz te ustanove, koja bi trebalo da bude ustanova za resocijalizaciju izlaze još gori, da nakon toga predstavljaju još veću opasnost za svoju okolinu i za sve žene“, smatra Riznić.

Kako ohrabriti žene da prijave nasilje?

Ministarka Maja Popović je nedavno izjavila, govoreći o izmenama Krivičnog zakonika, da očekuje da će pooštravanje kaznene politike značajno ohrabriti sve žene da ne trpe i bez straha prijavljuju nasilje, sa uverenjem da će ih država zaštiti.

Vanja Macanović nije saglasna sa stavom ministarke i smatra da oštrije kazne neće ohrabriti žene da prijavljuju nasilje.

„Žene se ohrabruju da prijavljuju nasilje kad imaju poverenje u institucije. Kad smo imale slučaj vezan za školu glume i kada su institucije reagovale i kad su pokrenuti postupci mi smo imali veći broj slučajeva prijavljivanja silovanja“, priča Macanović.

Ona kaže i da su žene koje priavljuju nasilje u policiji često „dočekane na nož“.

„Čujemo za žrtve silovanja da im se govori već u policiji da će ići na poligraf da im se ne veruje, a to obeshrabruje žene da prijavljuju, to stvara tu atmosferu“, kaže Macanović.

Jelena Riznić smatra da bi policija trebalo da postupa sa više senzibiliteta kad radi sa ženama koje prijavljuju nasilje.

„Policija prosto destimuliše ženu da prijavi nasilje, policija ne same da bude ta koja će ženu dalje da zlostavlja. Odeljenja za krvne i seksualne delikte su među najgorim, to su ona odeljenja u kojima žene najteže prolaze. One prolaze kroz nove oblike nasilja nakon što su već preživele seksualno nasilje“, tvrdi Riznić.

„Potrebno je da ljudi u krivičnopravnom sistemu prosto razumeju kolika je trauma seksualnog nasilja i da to nije kao krađa drva iz šume“, kaže Riznić

Kosana Beker kaže da je bitna stvar koja stvara nepoverenje u institucje to što je između različitih institucija u Srbiji saradnja jako slaba.

„Svi govore kako su uradili svoj deo posla, a fenomen nasilja je takav da nema tu, ovo je ‘moj posao i ja ovde stajem’, nego mi moramo da sarađujemo, naravno da svako radi svoj deo posla, ali ima nešto što radimo zajedno. Samo kad žena sa svih strana dobije podršku, tako može da ima adekvatnu zaštitu i tako može da izađe iz nasilja“, zaključuje Beker.