Silovanje ideje patriotizma vredno devet miliona evra

Ovako sagovornici Danasa ocenjuju podatke do kojih su došli novinari TV N1, koji su su imali uvid u dokumenta sa carine u kojima je prikazano da je deset kamiona stiglo iz Rusije u Beograd sa delovima spomenika koji je plaćen devet miliona evra.

Prema izveštavanju N1, dokumenta sa carine pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo deset kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama.

Najniža cena je oko 600.000 evra.

Cene delova spomenika idu i do više od milion evra.

Kada su sabrali sume navedene u dokumentima sa carine, novinari N1 došli su do zbira od devet miliona evra, odnosno bar milijardu dinara.

Ipak, gradske ali i republičke vlasti i dalje sakrivaju ukupnu cenu troškova izrade i postavljanja spomenika.

Kao što je i Danas pisao ranije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda naveo je da ne može da otkrije cenu spomenika jer je taj podatak – državna tajna.

Tako je Sekretarijat odgovorio na zahtev za informacijama od javnog značaja koji je u vezi cene spomenika Stefanu Nemanji Gradu uputila grupa profesora sa Filozofskog fakulteta.

Zahtev su podneli profesori Dubravka Stojanović, Ognjen Radonjić, Saša Brajović, Nenad Makuljević i Milan Vukomanović.

Jedna od njih, Dubravka Stojanović objašnjava za Danas da je na kraju ovog postupka, kada su gradske vlasti odbile da dostave tražene informacije, jedina mogućnost da profesori dalje podnesu žalbu Upravnom sudu.

– To bi bilo sigurno zanimljivo, ali prevazilazi naše snage. Ne znam šta bi bila prava cena, ali znam da cena spomenika ne bi smela da bude državna tajna. Ako ništa drugo, to je već jasan znak da tu nešto nije u redu, istakla je Stojanović.

Profesor istorije umetnosti Nenad Makuljević dodaje da ova cifra sigurno nije konačna jer ne uključuje troškove postavljanja kao i da građani imaju pravo da znaju kako se troše državna sredstva.

– Smatram da je sakrivanje troškova potpuno besmisleno, jer se isti očigledno postepeno pronalaze i objavljuju. Građani imaju pravo da znaju ko i sa kojim sredstvima preoblikuje javni identitet Beograda. Posebno u svetlu pandemije, sigurno nije prioritet da se finansiraju spomenici, ta sredstva su morala da budu usmerena ka zdravstvu, naveo je Makuljević za naš list.

Podatak koji se čuva kao državna tajna do 2023. godine, mogao bi da bude otkriven građanima i ranije, kako je najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji pritom kaže da on nije za to ni nije nadležan.

– Grad Beograd nije platio izradu spomenika i kada sve bude završeno, Vlada Srbije će objaviti i cenu, tako da ja nisam adresa za to, ja se bavim time da spomenik bude postavljen, rekao je Vesić prošlog meseca.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, ističe za Danas da od pitanja da li je devet miliona evra realna vrednost spomenika, mnogo važnije da saznamo zašto je to državna tajna.

– Daleko više sporna, od bilo koje cene, jeste činjenica da je određena tajnost te cene. Možemo mi da govorimo da li je investicija opravdana ili ne, ali osnovno pitanje koje je ostalo bez odgovora jeste iz kojih razloga je uopšte određena tajnost i da li su ti razlozi zasnovani na zakonu. Oko toga postoji najviše sumnje jer je teško zamisliti da bi mogla biti ugrožena bezbednost države ili međunarodni odnosi ukoliko bi se obelodanila cena spomenika, navodi Nenadić.

On ističe da je jedino što gradske vlasti treba da urade kako bi skinule sumnju sa ovog procesa – da objave informacije koje javnost traži.

– Odgovornost da objavi podatke je na onome ko je to ugovorio. Za početak bi trebalo razjasniti da li je to Vlada ili grad Beograd, naveo je Nenadić. On podseća i da situacija podseća na aferu sa spomenicima u Skoplju, gde je takođe jedan od najskupljih spomenika koštao oko devet miliona evra dok je izgradnja celog kompleksa spomenika bila problematična. Nenadić ocenjuje da slučaj Stefana Nemanje počinje da liči na to.

Veljanovski: Banalizovan odnos prema tradiciji

Rade Veljanovski, šef odborničke grupe Građanskog demokratskog foruma u Skupštini Beograda ističe za Danas da pitanje izgradnje ovog spomenika nikada nije prošlo kroz gradsku Skupštinu, da je proces potpuno netransparentan a da republička i gradska vlast prebacuju odgovornost između sebe. Strašnije od toga su ipak, prema oceni Veljanovskog, ideloško-političke posledice koje ovaj spomenik ostavlja.

– Osim netransparentnosti mi tu vidimo izrazito populistički odnos u kome se prenaglašava identitetsko pitanje. Kao da veličinom spomenika možemo da odamo veću počast. To je silovanje patriotizma. Umesto da radimo na tome da uključujemo građane u odluke, da im polažemo račun oko troškova, stvaramo kvalitetniju društvenu zajednicu prema kojoj će građani osećati i iskreni patriotizam, mi banalizujemo tu ideju odnosa prema istoriji i tradiciji, naglasio je Veljanovski.