Simatović žalbom traži oslobađanje, manju kaznu ili novo, treće, suđenje

Alternativno, odbrana zahteva da apelaciono veće Simatoviću znatno smanji kaznu ili da naloži novo, treće, suđenje.

Premda je po četiri od pet tačaka optužnice bio oslobođen, Simatović će žalbom praktično osporavati činjeničnu osnovu čitave presude, počev od njegovog položaja i ovlašćenja u SDB Srbije do svega što su on, ali i drugi srpski lideri, radili uoči i tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prvostepenom presudom, izrečenom 30. juna posle ponovljenog procesa, sud je utvrdio da su Simatović (71) i bivši šef SDB Srbije Jovica Stanišić krivi za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportaciju i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca u proleće 1992.

Stanišiću (71), sud je, takođe, izrekao zatvorsku kaznu od 12 godina.

Oni su osuđeni su za zločine protiv čovečnosti kršenje zakona i običaja rata.

Po presudi, optuženi su, u martu i aprilu 1992., obučili i u Bosanski Šamac uputili grupu Crvenih beretki koja je tamo počinila zločine nad Muslimanima i Hrvatima, uključujući ubistvo 16 civila u selu Crkvina, 7. maja 1992.

Simatović, međutim, u najavi žalbe negira da je ikada imao komandu i kontrolu nad Crvenim beretkama i odlučivao o obuci i upućivanju jedinice na ratište.

Kao pogrešan, odbrana odbacuje navod iz presude da su u kampu SDB Srbije u Pajzošu, kod Iloka, po Simatovićevom nalogu, obučavane Crvene beretke koje je kasnije uputio u Bosanski Šamac, gde su počinili zločine.

Pobijajući da je ta grupa bila pod kontrolom vrha SDB Srbije, branioci tvrde i da je sudije u samoj presudi prvo nazivaju „paravojskom“, drugi put „jedinicom“ SDB, dok na trećem mestu navode da nije reč o „zvaničnom delu“ te jedinice.

Po braniocima Mihajlu Bakraču i Vladimiru Petroviću, nije dokazano ni da je Simatović upravljao kampom u Pajzošu.

Zastupnici odbrane negiraju i zaključak sudija da je Simatović bio svestan da grupi, koju je po presudi obučavao, pomaže u vojnim akcijama i počininjenju zločina na ratištu.

Kao pogrešan, odbrana odbacuje i zaključak iz presude da je Simatović svojim delanjem dao značajan doprinos zlodelima u Bosanskom Šamcu.

Iako su on i Stanišić prvostepenom presudom oslobođeni optužbi za brojne druge zločine nad nesrbima u Kninskoj Krajini, Istočnoj Slavoniji i još tri opštine u BiH, Simatović u najavi žalbe ističe da ne prihvata nalaz sudija da su ta zlodela bila deo udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Po presudi, Simatović i Stanišić nisu bili učesnici u tom zločinačkom udruženju, ali su znali da je njegov cilj trajni progon Muslimana i Hrvata, iako sami nisu imali tu nameru.

Na taj deo presude, kako su najavili, žaliće se tužioci, koji će tražiti da Stanišić i Simatović budu proglašeni krivim i kao učesnici u zločinačkom poduhvatu i da im sud izrekne oštrije kazne.

Po prvostepenoj presudi, to zločinačko udruženje predvodio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a protagonisti su bili: Radmilo Bogdanović, Radovan Stojičić Badža, Mihalj Kertes,Milan Martić, Milan Babić, Goran Hadžić,Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Željko Ražnatović-Arkan.

Žalbu na presudu najavila je i Stanišićeva odbrana, koja traži da on bude oslobođen ili da mu kazna bude znatno smanjena.

Stanišić i Simatović jedini su zvaničnici Srbije koji su nepravosnažno osuđeni za zločine u BiH.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno suđenje – traje već 18 godina i najduži je u istoriji haškog suda.

Posle prvog suđenja, haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je apelaciono veće, posle žalbe tužilaca, 2015. poništilo tu presudu i naložilo novo suđenje.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.