Simatovićev svedok: Arkanovu gardu oružjem i municijom snabdevala JNA

Dimitrijević, koji je 1991-96 bio glavni logističar i pisar u SDG, posvedočio je da „nikada, nikada“ nije bilo kakvu opremu tražio od MUP Srbije, ni od Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije.

Po optužnici, koja Stanišića i Simatovića tereti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, Ražnatovićeva garda počinila je mnoga zlodela kao jedinica SDB Srbije, od koje je dobijala logističku i finansijsku podršku.

Stanišić (69), bivši načelnik SDB Srbije, i Simatović (69), glavni operativac te službe, optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju Hrvata i Muslimana.

Svedok Dimitrijević izjavio je da je, od jeseni 1991. do marta 1992, dok je bio u centru SDG u Erdutu, u Istočnoj Slavoniji, „oružje i municiju tražio i dobijao“ od komande Novosadskog korpusa JNA.

Arkanova garda, po rečima Dimitrijevića, tada je bila u sastavu lokalne srpske Teritorijalne odbrane, odnosno vojske Republike Srpske Krajine. Te formacije bile su potčinjene JNA, sa kojom su „sadejstvovale“.

Kao „glavnog“ u Srbiji za sva pitanja koja su se ticala rata u Hrvatskoj, Dimitrijević je označio tadašnjeg srpskog ministra odbrane, generala Tomislava Simovića.

Svedok odbrane drugooptuženog Simatovića rekao je i da je račune za hranu i sredstva za higijenu ispostavljao vladi SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Uniforme, koje je za SDG kupovao od fabrike Jumko u Vranju, Dimitrijević je, kako je tvrdio, plaćao novcem iz gardinih fondova.

Dimitrijević je izjavio i da je, s proleća 1992., Ražnatovićevu jedinicu u Bijeljinu, gde su „Srbi bili ugroženi“, pismom pozvala tadašnja članica Predsedništva BiH Biljana Plavšić.

Na pitanje Simatovićevog branioca Mihajla Bakrača kako zna za to, svedok je odgovorio:

„Arkan je nosio to pismo u džepu i hvalio se. Bio je jako ponosan što ga je neko pozvao da pomogne Srbima“.

Simatovićeva odbrana je, kao dokaz, predočila da je i sama Plavšićeva potvrdila da je ona pozvala Ražnatovića, na sednici Skupštine Republike Srpske u jesen 1992.

SDG je u Bijeljini, po optužnici, počinila zločine nad muslimanskim civilima.

Dimitrijević je opisao i kako je, u aprilu 1992, tokom napada na Zvornik, u Arkanovu gardu bio primljen Milorad Ulemek-Legija.

Po svedoku, „igrom slučaja u akciju krenuo van SDG i bio zarobljen od Muslimana“. Tadašnji načelnik Uprave za bezbednost JNA general Neđo Bošković uspeo je, potom, da izdejstvuje oslobađanje Ulemeka.“

Ulemek je, zatim, došao u štab SDG kod Zvornika. „Pitao sam generala Marka Pejića, koji je vodio akciju, ko je to, a Pejić mi je odgovorio: ‘Brate, to je Rambo'“.

Dimitrijević je ispričao da je on od Ulemeka uzeo lične podatke, koje je naknadno proverio u Beogradu.

„O tome sam obavestio Arkana, koji je već znao da se Ulemek pojavio“, rekao je svedok.

Po optužnici, SDG je u Zvorniku počinila masovna ubistva Muslimana.

Dimitrijevića će sutra ispitivati odbrana prvooptuženog Stanišića.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces u kojem međunarodni sud u Hagu utvrđuje da li su zvaničnici Srbije odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Haški sud do sada nije osudio nijednog funkcionera Srbije za te zločine.

Po optužnici, zlodela za koja se teret Stanišić i Simatović počinjena su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čijem je čelu bio predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Tužioci tvrde da je cilj tog zločinačkog udruženja bilo nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije Hrvatske i BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.