Antigona je grčka tragedija koju sam oduvek znao napamet – često je govorio Žan Anuj (1910-1987), dramski pisac i reditelj, jedan od najuglednijih i najuticajnijih modernih francuskih dramskih pisaca 20. veka.
U Bordou, gde je rođen, otac (krojač) ga je podsticao na zanatstvo. Ali majka je bila muzičar (violinistkinja) koja je dopunjavala kućni budžet svirajući u orkestru, u obližnjem letovalištu. Zajedno sa majkom, mladi Anuj je posećivao probe muzičara i dramske predstave i tu ulazio u svet umetnosti, tako da prve drame piše već kao dvanaestogodišnjak. Porodica prelazi u Pariz 1918, gde Anuj pohađa prava na Sorboni. Zbog finansijskih problema napušta studije i zapošljava se kao pisac reklamnih tekstova. Voleo je taj posao i često govorio da je tu naučio dosta o klasici i klasičnim vrlinama jezika, jasnosti i preciznosti. Sa glumicom Monel Valentin venčao se 1931. i tada aktivnije počinje da se bavi dramskim stvaralaštvom.
Juna 1940, u Kompjenu Francuska potpisuje kapitulaciju i tada počinje nemačka strahovlada. Anuj ostaje u okupiranom Parizu, ne priključuje se francuskom pokretu otpora ali nastavlja da stvara. Dramu Euridika piše 1941, a dve godine kasnije Antigonu. Moderna interpretacija Sofoklove tragedije nastala je kao reakcija na dramatična zbivanja u Francuskoj. Anujeva Antigona je prvi put izvedena početkom 1944. u okupiranom Parizu. Prema svedočenjima u toku okupacije predstavu su osim Francuza, gledali i nemački oficiri i vojnici, videći u Kreontu simbol svoje nepobedivosti. Antigonu je igrala glumica Monel Valentin a režiser i kostimograf bio je Andre Barsak. Predstava je za godinu dana izvedena 226 puta, prvo u okupiranom a posle i u oslobođenom Parizu.
Žan Anuj nije direktno sledio mit i Sofoklovu Antigonu. On piše modernu interpretaciju klasične tragedije. Anuj rekonstruiše dramu, kako bi je prilagodio svom vremenu. Kod njega nema proroka Tiresija i još nekih likova, ali ima anahronizama: stražari igraju karte, žvaću duvan i puše cigarete. Tu su i antikvarnice, barovi, filmovi i automobili. Na ovaj način Anuj popularizuje dramu i čini je pristupačnijom. Maestralno, Anuj je uspeo da predstavi otpor nepravdi kao ideal kome svi treba da težimo.
Moderne francuske izraze tog doba (polovina 20. veka), kombinovane sa antičkim, u obnovljenom izdanju Antigone (NNK Internacional, 2018) vrlo uspešno je preveo dr Gordan Maričić. Prevodilac je uspeo da prenese originalnu poruku dela i da izazove istu vrstu emocije kao kad se delo čita na francuskom jeziku. Anujeva drama sa književne tačke gledišta ostaje vanvremensko delo, inspiracija sadašnjim i budućim umetnicima. Ali ne samo njima već je i svojevrsna večna poruka čovečanstvu, da se diktatorima bilo kada i bilo gde valja suprotstaviti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
