Simić: FPN vodeća ustanova u regionu

U tom pogledu, malo koji privatni univerzitet i fakultet, može da izdrži nadmetanje sa našim. Uspeli smo da u nastavnički i saradnički kolektiv okupimo najbolje stručnjake za pojedine oblasti, zajedno sa nekim od  najuglednijih imena u nauci i svetu. FPN ima i izuzetnu tehničko-informacijsku opremljenost i kultivisanost prostora. Naš fakultet se odlikuje, iznad svega, širinom pristupa u izučavanju društvene, međunarodne i globalne zbilje, s jedne, i idejno-teorijskih zamisli, s druge strane, ističe u razgovoru za Danas, Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka (FPN).

Kako naglašava, programi FPN-a, na sva tri nivoa studija, prate gotovo na dnevnom nivou trendove savremenih društvenih i prirodnih nauka, počev od literature, sve do razmene studenata i profesora sa univerzitetima i institutima širom sveta. „Na fakultetu deluje 19  naučno-istraživačkih centara, od Centra za studije SAD, koji smo osnovali 2004. preko centara za izučavanje demokratije, studija roda, evropske javne politike, pa do novoosnovanih centara za nemačke, ruske i britanske studije… FPN posvećuje posebnu pažnju saradnji s javnim ali i privatnim sektorom, kao i obezbeđivanju stručne prakse i mogućnosti za usavršavanje naših studenata“, ukazuje dekan Simić.

* Na koji način FPN sarađuje s drugim institucijama?

– Na Fakultetu postoji Centar za karijerni razvoj studenata, a u prethodnih godinu i po dana sklopili smo preko 25 različitih sporazuma o saradnji sa velikim brojem institucija. Za preko 100 naših studenata smo obezbedili praksu ili neki vid volontiranja u nekoj od institucija sa kojima imamo sporazum. Tu su i razni obrazovni programi, konferencije, seminari, radionice, koje u saradnji sa partnerima realizujemo a koji imaju za cilj da prošire znanja i veštine kojima ovladavaju naši studenti.

* Da li FPN uspeva da privuče strane studente?

– FPN je vodeća ustanova za izučavanje političkih nauka ne samo na prostoru Srbije, nego i na prostorima bivše Jugoslavije. Pored studenata iz Srbije, kod nas studira znatan broj mladih ljudi iz regiona i sveta. U tom pogledu smo bez premca u našoj zemlji. Radujemo se zajedničkom radu i druženju sa studentima iz Evrope, Arapskih zemalja, Kine, Indije, Japana, Ruske Federacije, Afrike, SAD, Južne Amerike… FPN nudi 15 studijskih master programa i 4 modula na srpskom jeziku, kao i dva na engleskom, Studije mira i Interdiscplinarne studije Jugoistočne Evrope na kojima studira veliki broj stranih studenata. Ukpuno tokom godine kod nas studira preko 40 stranih studenata. Takođe, kad je reč o mobilnosti studenata, kako odlaska naših u inostranstvo tako i u pogledu studiranja i boravka stranih studenata kod nas,  mi smo u samom vrhu u Srbiji.

* Kakvi su odnosi Srbije i SAD otkako je Donald Tramp došao na čelo Amerike?

– Pre svega, treba istaći da mi ove godine obeležavamo 135 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD, koji su, ako se izuzmu devedesete godine, bili veoma dobri, a faze najvećih uzleta obeležila su  naša dva ratna savezništva. Dolazak predsednika Trampa uneo je novu dinamiku u naše odnose sa mogućnošću pomeranja i poboljšanja u važnim oblastima. Doduše, ne treba zaboraviti ni strukturalna ograničenja i objektivne prepreke ovakvim procesima, uz to treba kazati da se spoljna politika velikih država veoma sporo i teško menja. Budući da se fokus američkog spoljnopolitičkog i bezbednosno-diplomatskog interesa pomerio prema Aziji i Bliskom Istoku, američki ciljevi u našem regionu su mir i stabilnost, prevazilaženje nasleđa devedesetih u odnosima država i naroda uz razvijanje dobrosusedskih odnosa i što je za nas veoma značajno, snažna podrška evropskoj orijentaciji čitavog regiona. 

* Koliki je uticaj SAD u pregovorima Beograda i Prištine?

– Uloga SAD je i dalje od ključnog značaja za čitav region Zapadnog Balkana. Za nas je tu posebno važno očuvanje bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Imajući u vidu teško nasleđe u odnosima, krize sa kojima se suočava Evropska unija, kao i  povećanje tenzija u odnosima država i naroda sa područja Zapadnog Balkana, američko delatno prisustvo je blagotvorno na ovim prostorima. Kad su u pitanju pregovori Beograda i Prištine, premda se pregovori odvijaju pod okriljem EU, u krajnjoj instanci SAD su nezaobilazne u ovom procesu.

Duboka kriza između Vašingtona i Pjongjanga već postoji

* Da li očekujete veću krizu u odnosima SAD i Severne Koreje?

– Duboka kriza u odnosima Severne Koreje i SAD već postoji. I ne samo to – ta kriza uključuje i Kinu, Japan, Rusiju, SAD i, naravno, obe Koreje. Najnovija dešavanja na korejskom poluostrvu kao i činjenica da je Severna Koreja neupitno postala nuklearna sila je nešto što menja jednačinu međunarodne bezbednosti na prostoru Istočne Azije, ali i ukupno u svetskim razmerama. Ovo područje s pravom nosi epitet jedne od potencijalno najopasnijih tačaka na svetu. Ipak, čini se da bi uključivanje većeg broja aktera u rešavanje ove krize, poput Kine i Rusije, doprinelo popuštanju zategnutosti. Govor Trampa na Generalnoj skupštini UN nije bio korak ka smirivanju situacije. Treba pokušati da se razumeju motivi i logika prvog čoveka zemlje koja poseduje najmoćniju vojnu mašineriju na planeti a koja u ovom slučaju može malo toga sa njom da učini.