Simović posle Kusturice

Priznaje i ključeve grada uglednom književniku predao je Jovan Marković, gradonačelnik Užica, na svečanosti „Ko te Užice ne bi voleo“, nazvanoj po stihovima pesnika Slavka Vukosavljevića.

Do pre petnaestak godina Užice je kao svoj dan obeležavalo 24. septembar, kao pomen na prvo oslobođenje 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata. Međutim, to je kasnije vlast koalicije Zajedno promenila, uz obrazloženje da taj datum ima ideološke premise, pa je je ustanovljen novi Dan grada – 9. oktobar. Upravo Ljubomir Simović u svojoj knjizi „Užice sa vranama“ navodi da prvi pisani trag o gradu potiče od 9. oktobra 1329. godine, u jednom dubrovačkom spisu, u kome se navodi da je Mila, žena Sklavka iz Užica, položila četiri perpera i osam groša, na ime nekog sudskog postupka.

– Da taj Sklavko, idući trbuhom za kruhom, nije iz Užica otišao u Dubrovnik i da njegova žena nije zakupila kuću Radoslave Biserke i da ugovor o tome nije sudski registrovan i da nije u dubrovačkom arhivu sačuvan, za Užice se ne bi znalo sve do 1373. godine, odnosno do pojave Nikole Altomanovića. Tako je neki davni užički gastarbajter, kako bi se to današnjim jezikom kazalo, pukim slučajem obezbedio Užicu dokaz o većoj starini nego župan Nikola Altomanović i tako se i sam, bez ikakve svoje zasluge, našao u istoriji Užica“, primetio je Simović, koji je pre nekoliko godina gradskim čelnicima predložio da neka od centralnih gradskih ulica dobije Sklavkovo ime.

– Dajući nekoj od svojih ulica ime jednog svog stanovnika iz 14. veka, najstarijeg Užičanina za koga se zna, Užice bi pokazalo da ume da čuva svest o sopstvenoj starini, kao što je pokazalo izborom tog datuma za Dan grada – poručio je počasni građanin Užica.

U nadahnutoj besedi Simović je iskoristio priliku da podseti Užičane i na veliki značaj Mališe Atanackovića, nekadašnjeg predsednika opštine, narodnog poslanika i čoveka preduzimljivog duha, koji je početkom dvadesetog veka u Užice ugrađivao vrednosti svog vremena i iskustva mnogih evropskih gradova, pa je tako Užice pre svih u Srbiji i Evropi, dobilo hidroelektranu. Iz ideja Mališe Atanackovića, primetio je Simović, mogla bi se rekonstruisati vizija Srbije koju bismo, kako je objasnio, prilagođenu našem veku i vremenu, mogli i danas da sledimo.

– Ako bi svaki grad i svaka generacija mogli da daju nekog novog Mališu Atanackovića, Srbija bi mogla postati tako uređena zemlja iz koje niko, tražeći posao i bolji život, ne bi iz Čačka ili Užica morao da se seli u nemačke, kanadske, australijske ili novozelandske gradove, zato što bi u Čačku i Užicu mogao da živi onako kako se živi u gradovima Nemačke, Kanade, Australije ili dalekog Novog Zelenda“, naveo je akademik Simović.

Filmski reditelj Emir Kusturica prvi je počasni građanin Užica. To priznanje uručio mu je tadašnji predsednik opštine Miroslav Martić, na svečanoj sednici Skupštine opštine 2004. godine, s obrazloženjem da je proslavljeni reditelj zaslužan za razvoj turizma užičkog kraja, posebno Mokre gore, gde je snimao svoj film „Život je čudo“. Međutim, krajem 2008. godine, Kusturica je to priznanje vratio nakon sukoba sa meštanima užičkih sela, koji su se protivili da se Park prirode Mokra gora proširi na njihova imanja, a neki od njih su ga tada vređali na nacionalnoj i verskoj osnovi.

Dačić: Region biste mogli da dobijete

Osim predstavnika ministarstava rada i socijalne politike i prosvete, Vojske Srbije, SPC, zbratimljenih gradova Ljutomera iz Slovenije i Velesa iz Makedonije, ambasadora Tunisa Amara Ban Leminea, svečanosti je prisustvovao i Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar policije, koji je podsetio na značaj Užičke republike i želju Užičana da njihov grad postane centar budućeg regiona.

– Užice ne treba da se trudi da zaboravlja deo svoje istorije, već naprotiv sa ponosom to treba da ističe kao komparativnu prednost. Malo je gradova u Evropi koji su imali svoju republiku. Sad bi bilo protivustavno da tražite svoju republiku, ali neki region biste mogli da dobijete“, poručio je Dačić, koji je prisustvovao i svečanom defileu „Pozdrav Užicu“.