Šimpanza Sami najpoznatiji „begunac“ iz zoološkog vrta: Koga pozvati ako vidite divlju životinju

Imajući u vidu da je predator veoma opasan iz ovog javnog preduzeća su apelovali na građane da brinu o sebi i svojim bližnjim, kao i da ukoliko uoče životinju o tome obaveste policijsku stanicu.

I iako su slučajevi da se divlje životinje pronađu na slobodi izuzetno retko događaju, one nisu bez presedana. Stoga je i procedura u slučaju da građani vide takvu životinju predviđena propisima.

Kako se navodi na internet stranici Zavoda za zaštitu prirode, potrebno je da osoba koja nađe primerak zaštićene životinjske vrste o tome obavesti ovaj zavod ili inspekciju Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini pri Ministarstvu zaštite životne sredine.

Telefonski poziv u kojem se daje informacija o primerku životinje i njenoj lokaciji predstavlja početan korak u proceduri koja treba da vodi njenom zbrinjavanju. Ukoliko se utvrdi da je životinja u dobrom zdravstvenom stanju i ako je u mogućnosti da samostalno preživi savetuje se osobi da je pusti.

Ako se tokom razgovora ustanovi da savet nije dovoljan, na teren izlaze stručni saradnici zavoda ili inspekcije. Kada je neophodna veterinarska pomoć životinji ili njen privremeni ili trajni smeštaj ona se prevozi u prihvatilište u Zoološki vrt na Paliću ili u Beogradski zoološki vrt.

Uzgred, držanje divljih životinja kao kućnih ljubimaca precizno je definisano Zakonom o dobrobiti životinja koji propisuje da je ono moguće samo uz rešenje Ministra poljoprivrede, koji prethodno mora da dobije saglasnost ministra životne sredine.

Pored toga, ovim životinjama se mora obezbediti prostor koji zadovoljava njihove potrebe u pogledu fizičke aktivnost, prostor koji u zavisnosti od vrste omogućava penjanje, kopanje, odmor, sakrivanje, odnosno kupanje i ronjenje. Ako je svojstveno vrsti, mora joj se omogućiti kontakt sa životinjama iste vrste, kao i odgovarajući klimatski uslovi.

Primera bekstva divljih životinja su retki, ali zato po pravilu ostavljaju dubok utisak na građane. Možda najpoznatiji primer je šimpanza Sami, koji je iz Beogradskog zoološkog vrta u kratkom vremenskom razmaku dva puta bežao. On je u februaru 1988. godine, razvalio rešetke kaveza i šetao centralnim beogradskim ulicama dok ga tadašnji direktor Vuk Bojović nije presreo i automobilom vratio u vrt. Dva dana kasnije Sami je ponovo pobegao, ali je ovoga puta ustreljen uspavljujućim strelicama i vraćen u Beogradski zoološki vrt.

Pola godine ranije, u istom zoološkom vrtu umalo je došlo do bekstva ženke jaguara koja je iskočila iz svog kaveza i došla u blizinu upravne zgrade. Postoji dobra mogućnost da bi uspela da preskoči i ogradu, da je u tome nije sprečila keruša Gabi, ženka nemačkog ovčara koja je sa čuvarom noću patrolirala vrtom. Ona je napala jaguara, i borile su se dok nije došla policijska patrola. Nakon više neuspešnih pokušaja da ženku jaguara uteraju u kavez, ona je na kraju ustreljena. Keruša Gabi je i pored ozbiljnih povreda preživela. Danas i ona i šimpanza Sami imaju spomenik u Beogradskom zoološkom vrtu.

Iz Zoološkog vrta na Paliću je 1966. godine pobegao piton dužine četiri metara. Kako gmizavac nije bio pronađen u narednih nekoliko dana u okolini Palića je zavadala panika, a više ljudi se javljalo tvrdnjama da su videli odbeglu životinju. Staze u vrtu su bile posute peskom kako bi otkrili tragovi životinje ali to nije dalo efekta. Piton je na kraju pronađen dve nedelje nakon bekstva, u gnezdu divljih pataka, svega dvadesetak metara od svog terarijuma.