Sindikat tvrdi da bi otpuštanje dovelo do haosa

Kada su posle višesatnih pregovara s ministrima Vlade Srbije u ponedeljak kasno uveče dobili ponudu da 2.000 radnika bude otpušteno kako bi se ostalima zarade povećale do 30 odsto, zaposleni u pravosuđu su juče odlučili da nastave generalni štrajk, ali ne i da stupe u potpunu obustavu rada.
– Otišli smo na sastanak po povećanje, a dobili smo obećanje. Muka nas je ujedinila i mi imamo predlog za Vladu da socijalni program ponude i državnoj upravi i da taj program prihvate oni koji su poslednji došli – kaže za Danas sekretar Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević.

Posledice i na rad banaka

Posledice štrajka u pravosuđu najpre su osetile agencije za promet nekretnina, koje tvrde da je tržište nekretnina blokirano i da nemogućnost overe dokumenata u sudovima nanosi ogromnu štetu kupcima, prodavcima i investitorima. Međutim, prema rečima direktora Sektora za pravne poslove u banci Inteza, štrajk utiče i na njihov rad.

– Realne posledice ćemo ipak osetiti posle određenog vremena. Trenutno nismo u mogućnosti da overavamo založne izjave radi uspostavljanja hipoteka, a klijenti ne mogu da overe ugovore o kupoprodajnoj vrednosti radi kreditiranja. Ne mogu da se rade ni punomoćja ukoliko je to neophodno, a sudovi ne obrađuju ni izvode iz zemljišnih knjiga – kaže Predrag Ćatić za Danas.

Ona kaže da će danas ili sutra, posle sastanka Republičkog odbora Sindikata pravosuđa, znati da li će obustaviti i minimum procesa rada.
– Ako otpuste 2.000 radnika u pravosuđu bi nastao opšti haos, jer trenutno se radi na 2,3 miliona slučajeva, od čega se na rešavanje 700.000 čeka mnogo vremena. Kažu nam da novca nema, a mi se pitamo gde odlazi novac od sudskih taksi kada se ništa ne ulaže u sud – kaže Miloševićeva.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministri finansija, pravde i socijalnog rada Mirko Cvetković, Dušan Petrović i Rasim Ljajić ponudili su predstavnicima Sindikata povećanje zarada posle Nove godine u iznosu do 30 odsto, ali pod uslovom da iz pravosuđa ode 2.000 zaposlenih.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ocenila je juče da je štrajk zaposlenih u pravosuđu posledica neracionalne mreže sudova. Škero je agenciji Beta rekla da Vrhovni sud nema tačne podatke o štrajku, jer u sudstvu nije hijerarhijska organizacija, ali da su, prema raspoloživim podacima, neki sudovi u štrajku, neki su sami propisali koliko će raditi, dok deo sudova ne štrajkuje. U Vrhovnom sudu, dodala je, nema štrajka.
– Nedopustivo niske zarade posledica su neadekvatne mreže sudova koja omogućava postojanje sudova u kojima sudije, pa i svi zaposleni, rade s nejednakim opterećenjem – navela je predsednica Vrhovnog suda. Ona je ukazala da su u većim gradovima sudije opterećene i ne mogu efikasno da rešavaju ogroman broj predmeta, dok s druge strane ima sudova i sudija s veoma malim brojem predmeta. Predsednica Vrhovnog suda je izjavila da je obaveza države da omogući plate dovoljne za život, odnosno zakonodavna i izvršna vlast moraju da preuzmu mere da se stvori racionalna mreža.
U većini sudova u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu obezbeđen je minimum procesa rada. Radi se na hitnim slučajevima, a ostala suđenja se odlažu. Portparolka Prvog opštinskog suda u Beogradu sudija Tatjana Bezmarević Janjić rekla je da je stanje „prilično ozbiljno“ zbog štrajka zaposlenih u administraciji, ali da taj sud pokušava da obezbedi minimum rada. Slično je i u beogradskom Okružnom sudu, kao i Drugom i Trećem opštinskom, dok Trgovinski sud za sada normalno funkcioniše. U Okružnom i Opštinskom sudu u Novom Sadu zaposleni su u štrajku, a rade se samo pritvorski predmeti, privremene mere i nasilje u porodici. Skoro 500 službenika u kragujevačkom pravosuđu nastavili su štrajk. Zaposleni u pravosuđu u Kragujevcu, prema rečima predsednika Sindikata zaposlenih Miroslava Džajevića, nezadovoljni su namerom Vlade da iz pravosuđa otpusti oko 2.000 radnika, a da još uvek nije ponudila nikakav socijalni program za zbrinjavanje prekobrojnih u domaćim sudovima. Lj.