Sindikati bez štrajka, poslanici bez odgovora

Do zaključenja ovog izdanja Danasa nismo uspeli da dobijemo potvrdu od predsednika SRPS-a Slobodana Brajkovića, a niko u tom sindikatu nije želeo zvanično da govori o razlozima takve odluke.

Umesto toga, SRPS, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i Sindikat obrazovanja Srbije pokušavaju da izdejstvuju dozvolu da njihovi predstavnici prisustvuju sednici parlamenta kada se bude raspravljalo o Zakonu o budžetu za narednu godinu, kako bi poslanicima i javnosti “skrenuli pažnju na ponižavajući materijalni položaj prosvetnih radnika u Srbiji”. Tri sindikata tražila su i održavanje posebne sednice skupštinskog Odbora za obrazovanje sa istim dnevnim redom, ali odgovor iz Skupštine Srbije još nisu dobili. Prema najavi ministra finansija Dušana Vujovića, poslanici bi u ponedeljak trebalo da započnu raspravu o budžetu.

– Mi smo razmatrali opciju da se u danu glasanja o budžetu održi štrajk, ali smo odustali jer je za ozbiljnu organizaciju protesta potrebno više vremena – kaže za naš list Tomislav Živanović, predsednik GSPRS “Nezavisnost”.

Bivši predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović smatra da prisustvo sednici parlamenta neće imati efekta. On za Danas kaže da bi sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja trebalo da ostave po strani lične animozitete i da nastupe jedinstveno, sa zajedničkim zahtevima, jer to članstvo očekuje.

– Besmisleno je da insistiraju na ispunjenju sporazuma koji je potpisan još 2015. Članstvo i ne zna šta tamo piše, njih interesuje jedino poboljšanje materijalnog položaja. Mislim da bi sindikati trebalo da traže da se zaposlenima u obrazovanju isplati jednokratna pomoć od 10.000 dinara, što je premijer Vučić ranije pominjao kao mogućnost. Kad su mogli penzionerima da isplate po 5.000 dinara, mogu i prosvetnim radnicima. Nije realno očekivati da će Vučić pristati na veći procenat povećanja preko onoga što je planirano – kaže Pavlović.

On dodaje da ništa neće biti ni od platnih razreda, jer sa postojećim izdvajanjem od 3,6 BDP za obrazovanje za to nema uslova. Pavlović kritikuje svoje kolege što se nisu izborili za značajniju povišicu visokom obrazovanju (njima sleduje svega tri odsto). U najnepovoljnijem položaju je, kako tvrdi, nenastavno osoblje zaposleno na visokoškolskim ustanovama, koje ima iste koeficijente kao i u školama, a rade teži posao. Pavlović tvrdi i da je vlada potpuno uništila sistem koeficijenata koji su sindikati obrazovanja gradili tri godine, pa od januara zbog povećanja minimalne cene rada “tetkicama” sledi povišica od 7,3 odsto dok će nastavnici dobiti šest odsto.

Dugovanja vlade

Prosečna plata u obrazovanju je 2014. bila 44.000 dinara i potom je smanjena za 10 odsto. Sa najavljenom povišicom od šest odsto država će na kraju 2017. svakom prosvetnom radniku dugovati 83.731 dinar. Da bi se taj dug “ispeglao”, potrebno je da zarade u 2018. budu povećane za 17 odsto – navodi Pavlović.