Sindikati pisali Savetu Evrope zbog tužbi za regres i topli obrok

Povod za njihovo obraćanje je epilog sudskih sporova koje su zaposleni koji primaju minimalnu zaradu pokrenuli zbog neisplaćenog regresa i toplog obroka, a sindikati traže reaciju Saveta Evrope jer se u Srbiji „zakoni krše, ne primenjuju ili se primenjuju selektivno i zato što ne postoji pravna sigurnost“.

Sindikati u pismu navode da Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada, kao i na regres za godišnji odmor. Propisom je određeno i to da se na platnoj listi ove naknade posebno iskazuju, i to u novcu.

„Svakako, zakonska obaveza poslodavca trebalo bi da bude pravo radnika. Ali u Srbiji to nije slučaj. Vlada Srbije, kao najveći poslodavac, selektivno isplaćuje ove naknade i to samo zaposlenima u javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom, u koja se lica zapošljavaju preko stranke, u kojima postoje i zaposleni samo na platnom spisku a ne pojavljuju se na radnom mestu i zbog kojih država Srbija uzima skupe kredite koje garantuje narodnim novcem“, navodi se u pismu.

Sindikati kažu i da je očigledno da su zaposleni kojima je Vlada poslodavac oštećeni uskraćivanjem određenih zakonskih prava, ali da mali broj njih zaštitu svojih prava traži na sudu jer su pravno nezaštićeni.

„Jedan broj zaposlenih, i to oni sa minimalnim zaradama, ohrabrio se i tužio državu. Pravnu nesigurnost izazvala su dva suprotna mišljenja Vrhovnog kasacionog suda koji je u svom prvom mišljenju naveo da minimalna zarada zaposlenog koja se dobija tako što se cena sata za najjednostavniji rad množi sa brojem radnih sati u mesecu, bez sumnje, ne sadrži naknadu za topli obrok i regres. Posle ovakvog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda veći broj zaposlenih u prosveti i zdravstvu sa minimalnom zaradom je pokrenuo radne sporove. Nakon toga, bez obzira na to što se zakon nije menjao, Vrhovni kasacioni sud promenio je svoj stav u kome kaže da minimalna zarada dobijena na prethodno opisani način sadrži naknade za topli obrok i regres. Istina, u međuvremenu, između dva mišljenja promenio se i predsednik Vrhovnog kasacionog suda“, stoji u dopisu.

Kako se dodaje, posle promene stava Vrhovnog kasacionog suda, krajnji ishod jeste da su zaposleni koji primaju minimalnu zaradu od 270 evra izgubili sudski spor i moraju da plate visoke sudske troškove koji dostižu iznos od 800 evra.

Time je, kažu, poslata je poruka svim radnicima koji se usude da tuže državu za kršenje zakona jer samo država ima ekskluzivno pravo da krši zakon i da je štiti najviša sudska instanca.

Sindikati ističu i da u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe (primenjuje se na sudove, tužilaštva, državnu upravu, Vojsku) stoji odredba o pravu zaposlenih na naknade za topli obrok i regres kada se steknu uslovi, a odluku o visini tih prava donosi Vlada.

„Međutim, zaposleni to pravo ne konzumiraju. S jedne strane, Vlada se godinama izgovara kako nema novca za isplatu tih prava, a s druge,Vlada svake godine budžetom izdvaja milijarde za kazne i penale, odnosno prinudnu naplatu. Ove godine za to je izdvojeno 300 miliona evra a u poslednjih deset godina milijarda evra, na šta stalno upozorava i Fiskalni savet Srbije“, navodi se u dopisu sindikata koji mole Savet Evrope da preduzmet sve mere iz svoje nadležnosti, imajući u vidu činjenicu da je Srbija članica te organizacije i potpisnica Evropske socijalne povelje.