Sindikati potrebni, ali su bez snage

Ovo je jedan od zaključaka sesije „Radni uslovi novinara u regionu: šta udruženja i sindikati mogu zajedno da urade kako bi poboljšali radnopravnu, profesionalnu i ekonomsku poziciju novinara?“, uz preporuku da se u svim zemljama Zapadnog Balkana pospeši formiranje, ukrupnjavanje i rad sindikata kako bi se postigla reprezentativnost neophodna za socijalni dijalog sa poslodavcima.

Prema rezultatima sprovedenog istraživanja, u svim zemljama regiona većina novinara ima zarade manje od 500 evra, koje se često isplaćuju u celini ili delom u sivoj zoni, s tim što je plata u novinarstvu uglavnom ispod prosečne nacionalne zarade. Jedini način da se to izmeni jeste socijalni dijalog između poslodavaca i sindikata, smatraju učesnici rasprave.

Uslov za kvalitetno kolektivno pregovaranje je reprezentativnost sindikalnih i poslodavačkih udruženja, a preduslov za to je precizna statistika o broju zaposlenih, jer se reprezentativnost utvrđuje prema tim podacima. Jedan od zaključaka je da treba napraviti neku vrstu registra novinara i medijskih radnika, jer se u svim ovim zemljama barata sa procenama, često vrlo različitim. Jedan od razloga za to je angažovanje ljudi bez ugovora, čime su pravno nevidljivi. Takođe, u mnogim redakcijama u privatnom sektoru vlasnik često obavlja više funkcija, kao i ostali angažovani, što znatno otežava statistiku.

Rezultati istraživanja su pokazali da je radni i socijalni status zaposlenih u javnim servisima i medijima sa delimičnim ili punim državnim vlaništvom uglavnom povoljniji nego status angažovanih u privatnom sektoru, gde je sindikalno angažovanje najčešće zabranjeno. Izuzetak je iskustvo Crne Gore gde je Sindikat medija uspeo da okupi i zaposlene u privatnim medijama, kako navodi Marijana Camović. Međutim, anketa sprovedena u istraživanju pokazuje da su tamo novinari u javnom sektoru ugroženiji i da im se često duguje više mesečnih zarada.

Uočeno je i da se novinari, kao i u drugim delatnostima, lakše odlučuju za sindikalno organizovanje tamo gde su uslovi rada i zarade bolji nego u redakcijama gde je takva vrsta udruživanja neophodna. Jedan od razloga za takvo ponašanje je negativna percepcija sindikalnog organizovanja koja se vezuje za period socijalizma i prepoznavanje sindikata kao prodržavnih. Takođe, većina učesnika rasprave saglasna je sa ocenom da novinari, posebno mlađi, ne znaju dovoljno o svojim radnim pravima i sindikalnom organizovanju, pa nisu ni zainteresovani za angažovanje.

„Takav stav novinara je apsurdan, jer bi sindikati bili jači kada bi im članstvo bilo veće“, kaže Snežana Trpevska, glavna istraživačica ovog projekta.

Izuzetak u praksi regiona je Sindikat medija Crne Gore koji je, prema rečima učesnika iz te zemlje, preuzeo jednu od ključnih uloga u organizaciji i zastupanju interesa novinara i medijskih radnika. Za razliku od toga, u Srbiji su sindikati slabi, neaktivni i opada im članstvo. Predstavnik Sindikata novinara Srbije Dejan Gligorijević kaže da je posle poslednjeg talasa privatizacije medija taj sindikat ostao bez oko 800 članova čiji su mediji izbrisani sa medijske mape.

Gligorijević je predložio da njegov sindikat, uz saradnju sa NUNS-om kao nosiocem projekta, organizuje sastanak svih sindikata radi eventualnog stvaranja saveza kojim bi mogla da se postigne reprezentativnost. Zajednički nastup mogao bi proizvesti pritisak na udruženja poslodavaca da postanu reprezentativna. „Otvoreni smo za saradnju, to je u interesu profesije“, kaže Gligorijević.

Iako postoji saglasnost o važnosti potpisivanja granskih i pojedinačnih kolektivnih ugovora, u raspravi je naglašeno da je ekonomski položaj medijske industrije toliko loš da bi zarade primerene novinarskoj profesiji za mnoge medije bila pogubne.

Odnos udruženja i sindikata

Pitanje koliko novinarska udruženja treba da podstiču rad sindikata izazivalo je na momente burnu raspravu, što se posebno odnosi na Ilira Gašija iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“, koji je smatrao da NUNS treba da organizuje novi sindikat.

U raspravi je, međutim, naglašeno da, za razliku od sindikata, novinarska udruženja ne mogu da budu učesnici u socijalnom dijalogu sa poslodavcima.

„Mi podržavamo i podstičemo delovanje sindikata, ali osnivanje sindikata i sindikalni rad nije deo našeg posla. Mi treba da se bavimo profesionalnim standardima, ali, nažalost, zbog lošeg ekonomskog položaja često se pred nas postavljaju pitanja iz domena radnih odnosa i od nas traži da ih rešavamo probleme“, kaže generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković.

Preovladao je stav da novinarska udruženja treba da sarađuju sa novinarskim i medijskim sindikatima i da im pruže pomoć, ali ne i da budu osnivači sindikata, jer inicijativa za sindikalno organizovanje treba da potekne iz redakcija, od zaposlenih.