Sindikati traže podatke i „semafor“ model nastave

Da će Tim za škole razmotriti opciju da učenici pored 14,15. i 16. februara dobiju slobodno još dva dana – četvrtak i petak 17. i 18. februar, bilo je sve što su našem listu juče rekli u Ministarstvu prosvete.

Zbog Dana državnosti 15. i 16. februar su za škole neradni, a u školskim kalendarima koji važe i za vojvođanske i za obrazovne ustanove u ostatku Srbije ponedeljak 14. februar je spojen sa praznikom. Sada se razmišlja da đaci ne pohađaju nastavu cele nedelje, što sa vikendima znači da bi imali slobodno od 12. do 21. februara, kada bi se vratili na nastavu.

Iako su pojedini mediji juče spekulisali da se razmišlja i o mogućnosti da 17. i 18. februara škole pređu na onlajn nastavu, takvu potvrdu u Ministarstvu nismo dobili.

Sva je prilika da je ovakav zaključak samoinicijativno izveden, imajući u vidu raniju izjavu epidemiologa i člana Kriznog štaba dr Branislava Tiodorovića, odnosno njegovu bojazan da će mnoge porodice neradne dane iskoristiti za novu turu zimovanja, te da da bi zbog toga bilo bolje da nastava bude onlajn.

Iz Ministarstva prosvete juče su ponovili rečenicu koju redovno saopštavaju – da će njihova odluka biti u najboljem interesu učenika i zaposlenih u školama i da će se voditi računa o zdravlju i bezbednosti.

– Ako vaše dosledno neodgovorne odluke budu i dalje rezultat kontinuiranog ignorisanja stvarnosti, onda je najbolji interes učenika i zaposlenih u obrazovnom sistemu samo puka fraza, podređena sasvim drugim interesima – poručili su juče iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.

Taj sindikat je u otvorenom pismu ministru prosvete Branku Ružiću i Timu za škole ukazao da nastava u školama jedva funkcioniše jer veliki broj dece ne dolazi,  bilo da su pozitivni ili u karantinu zbog kovida u porodici, te da je mnogo zaraženih nastavnika, a zamena nema.

„Negujete privid da časovi od 45 minuta garantuju kvalitetno obrazovanje, a zapravo, onemogućavaju dezinfikovanje školskih prostorija među smenama i produžavaju pauze u kojima učenici gube časove koje nema ko da održi.       Kako bi premostili silne pauze za učenike, nastavnici posežu i za iznuđenim rešenjem – spajanjem grupa – što razotkriva besmisao kombinovanog modela nastave. O zdravlju učenika, njihovih porodica i svih nas u prosvetnom sistemu, iz udobnih, prostranih kancelarija odlučujete vi, povlašćeni, jer nikada ne delite sudbinu učitelja u učionicama sa tridesetak đaka, niti nastavnika praktične nastave, koji moraju da balansiraju između zahteva struke i epidemiološke zaštite“, navode iz „Nezavisnosti“.

Na pitanje šta je zahtev ovog sindikata, Vesna Vojvodić Mitrović, članica GSPRS „Nezavisnost“, za Danas odgovara: da Ministarstvo prosvete saopšti tačne podatke o broju učenika i nastavnika koji su zbog kovida odsutni i da počnu da primenjuju „semafor“ model organizacije nastave koji su sami osmislili.

– Podaci koje saopštava Ministarstvo da je zaraženih 0,3 ili 0,4 odsto učenika su neproverljivi, a informacije koje dobijamo sa terena ukazuju da je situacija alarmantna. Dajte nam podatke i primenite pravila koja ste sami osmislili – poručuje Vojvodić Mitrović.

Identičan zahtev iznose iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja je juče zatražila hitan sastanak sa ministrom prosvete zbog „sve teže epidemiološke situacije i mogućeg raspada obrazovnog sistema jer nastavnici masovno obolevaju od kovida 19“.

– Pošto Ministarstvo prosvete nije saopštavalo koliko je bolesnih nastavnika mi smo preko naših članova u školama od prošlog petka počeli da prikupljamo podatke. Uzorak od 20 odsto, od oko 110.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, pokazuje da je zbog kovida iz škola odsutno oko sedam odsto. To su i ljudi kod kojih je infekcija virusom korona potvrđena, kao i oni koji su u karantinu – kaže za Danas Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prema njenim rečima, podaci do kojih su došli svedoče da je situacija različita od škole do škole, kao i od lokalne samouprave do lokalne samouprave, zbog čega smatra da je najbolje rešenje primeniti „semafor“ model nastave.

– Situacija je sada lošija nego u oktobru prošle godine. Tada je bilo opština i gradova čije su škole bile na onlajn nastavi, a sada nema nijedne – ukazuje na nelogičnost Janković.

Nerealna slika

U nekoliko beogradskih škola potvrđuju za naš list da školskim upravama svake nedelje šalju samo brojeve učenika i zaposlenih kod kojih je prisustvo virusa potvrđeno. Tako se dešava da sa nastave odsustvuje desetak i više đaka, ali da se u tabelu upisuje i prijavljuje četvoro. Direktor jedne gimnazije kaže da je trenutna epidemiološka slika zabrinjavajuća, ilustrujući to podatkom da je od početka drugog polugodišta bolesno devet nastavnika (a jedan je u karantinu), dok je tokom celog prvog polugodišta bilo četvoro zaraženih.