Siniša Kovačević: Građani Srbije nisu navikli da se raduju jarmu

Tvrđava od najtvrđeg kamena čije kule završavaju u oblacima nije večita jer su joj temelji na mehuru od sapunice. Ako prestanemo da verujemo u pravdu, u slobodu, u demokratiju, u mogućnost promene, onda nepravdi i neslobodi dajete mogućnost večitosti. Istina i ljudska težnja za pravdom i srećom su naši aduti. I dolazeća glad. Nažalost. Građani Srbije nisu navikli da se raduju jarmu. I u zatvoru je toplo, ako je upravnik čestit čovek, stražari ne tuku, imate pravo na šetnju i tri obroka… Pa da se radujemo tamnici – kaže u razgovoru za Danas Siniša Kovačević, potpredsednik Narodne stranke, dramaturg i profesor Akademije umetnosti, odgovarajući na naše pitanje na koji način Savez za Srbiju može da se bori protiv aktuelne vlasti kada nema medije, a ni mogućnost da u parlamentu odgovori na svakodnevne optužbe naprednjaka.

* Baš sa skupštinske govornice naprednjaci vam svakodnevno poručuju da nećete pobediti nikada, pa ni u mesnoj zajednici.

– Sećam se slične obesti i Miloševićevih poslanika. Čaušeskua je na mitingu pred sto hiljada Rumuna srušio jedan zvižduk. Čerčil je izgubio izbore od anonimnog Klementa Atlija, kao slavom ovenčani ratni pobednik. U politici, ničija nije do zore gorela. A čini mi se da oni toga nisu svesni.

* Možda nisu svesni, ali oni upravo SZS optužuju za sve što se loše desilo u ovoj državi.

– Oni svesno sakrivaju činjenicu da su ti isti ljudi bili na višedecenijskoj vlasti do dvehiljadite i da sada vladaju već sedam godina. Neka svako ponese svoj deo odgovornosti. Savez neka plati političku i pravnu cenu za svoje grehove. Uz malu napomenu da tri četvrtine Saveza nikada nije bilo na vlasti. Mislim da bi ta politička vaga opasno pretegla na onu stranu gde su današnje režimlije i njihovi trabanti.

* Da li vam je nakon Vučićevog govora na Glavnom odboru SNS jasno kojoj Srbiji vi pripadate, da li onoj Srbiji propasti, plakanja, kuknjave ili onoj energičnoj kojoj pripada predsednik države?

– Ne mogu da vam odgovorim. Ne znam šta sam to odbio i zbog čega sam kriv. Rado bih poneo svoj deo krivice i lično se izvinjavao i predsedniku i svakom članu SNS ponaosob, posuo se pepelom po glavi kad bih znao gde grešim. Možda to i jeste najgora krivica kad ste izvesno krivi, da krivlji ne možete biti a nesvesni svojih grešaka. Kada bi naš predsednik bio manje sklon tajnama, i mi bi manje grešili. Ne umem da vam kažem šta sam ja to odbio i za čim ću posle naricati. Kao što ne umem da vam odgovorim ni na pitanje o čemu se razgovaralo u Moskvi, a trebalo bi da znam. Ipak se tiče mene, mojih studenata, mog unučeta. I predsedniku bi bilo lakše kad bi taj ogromni teret podelio sa nekim. Sa Skupštinom, na primer. Inače, drago mi je što nam je predsednik prešao na stranu energičnih. Još pamtim mnoštvo njegovih javnih uplakanih nastupa, ali ću ih rado zaboraviti. Baš kao i njegove političke rane radove.

* Kako vam se čini Vučićevo priznanje da je njegova politika na Kosovu i Metohiji doživela poraz, jer Srbi, kako kaže, vole da izgube sve?

– Nemam odgovor ni na ovo pitanje. Da li je poražena ideja da se Kosovo i Metohija ponovo integrišu u srpski politički i državni prostor ili da se Albancima da sve za tanjir tufahija, jednostavno ne znam. Opet dolazimo do predsednikove sklonosti ka tajni i poverenju samo u vlastitu pamet.

* Ne čini li vam se da je upravo predsednik Vučić donedavno govorio da mi na Kosovu nemamo ništa i da treba da se borimo da dobijemo bar metar. Kakvo je to polazište za pregovore sa Prištinom, ako priznajemo da nemamo ništa? Zar onda nije logično što oni traže i više – Preševo, Bujanovac i Medveđu?

– Ako u brakorazvodnoj parnici izjavite da u brak niste uneli ništa, da je sve što imate stekao vaš donedavni bračni drug, a onda tražite da vam se da vaš deo, uzalud ćete se upinjati i vi i vaši advokati. Takva izjava spada u kategoriju brzopletih, nepromišljenih i kontraproduktivnih. Možda bi neki predsednikov saradnik ili savetnik nakon ovoga mogao da dobije otkaz. Ukoliko predsednik, uopšte, ima koga da otpusti. Ako mi na Kosovu nemamo ništa, onda su Gračanica i Visoki Dečani tek samonikli korov na kupusištu, a Simonida tapet kupljen u obližnjem Merkatoru.

* Kako gledate na najavu mogućeg razgraničenja?

– Ako ta granica ide preko karaule Košare, onda je to odlično razgraničenje. Ako je u tim pregovorima postignut dogovor o povratku svih 220.000 prognanih nealbanaca na njihovu imovinu, i to je odlično. Ali bojim se da to nije tako. A mislim da više razloga za strah od mene imaju Vranjanci. Vidite, opet ta predsednikova sklonost ka tajnama. Na kraju se, ipak, sve sazna. Pa u čitanke, epiku i mitologeme na mesto koje si i zaslužio. Uglavnom.

* Ipak, za to što tamo nemamo ništa i što je postavljena granica „između Srba i Srba“ naprednjačka vlast okrivljuje bivši režim, iako je granični prelaz utvrđen zaključenjem Briselskog sporazuma.

– Važno je ne priznati. Krađu, preljubu, bilo koju grešku… Čak i kad su svi dokazi protiv vas… Ako ovakvim političkim i istorijskim falsifikatima dodate i potporu koju vam pružaju mediji koji vas, naravno, bez ikakve lične koristi, prosto obožavaju, hiljade vaših žiranata na društvenim mrežama, koji takođe bez ikakvog ličnog interesa stoje iza svakog vašeg postupka i rečenice, posle vrlo kratkog vremena, onaj falsifikat iza kojeg ste se hrabro i energično isprsili postaje opšteprihvaćena i mermerna istina. Zaboravlja se samo jedna sitnica. Ovo moderno doba zahvaljujući informacionim inovacijama ima izvanredno i večito pamćenje.

* Da li vas je iznenadio gest ministra Vladana Vukosavljevića koji se izjasnio protiv rijalitija. Šta iza toga stoji?

– Da, iznenadio me je. A mislim da iza toga stoji odsustvo opreza i pogrešna percepcija da još neki članovi vlade dele njegovo mišljenje i da smeju da ga iznesu.

* Neke vaše opozicione kolege tvrde da je pravi ministar kulture zapravo vlasnik Pinka, Željko Mitrović, a da je glavni lik u rijalitiju Srbije zapravo Aleksandar Vučić.

– Čovek koga pominjete je jedan od kandidata za tu cenjenu funkciju. Ima ih još nekoliko i u parlamentu i na drugim televizijama. Ipak, mislim da je pravi ministar kulture na Andrićevom vencu.

* Zbog čega nema reakcije države na te rijalitije u kojima se preti čak i „silovanjem bebe“, a istovremeno se svakodnevno sa gađenjem priča o nesmotrenoj izjavi Željka Veselinovića?

– Verovatno se čeka neki smrtni ishod ili grupno silovanje. Nije problem u rijalitiju, nego u terminima njihovog emitovanja i konfliktnom konceptu gde se već u odabiru učesnika o tome vodi računa, a onda se taj konfliktni sistem razvija. Nedostatkom hrane, cigareta, spletkama… Najgore scene ipak ne vidimo. Ne zaboravite da se, ipak, radi o odloženom emitovanju. Narodna stranka nudi rešenje. Promenu termina i obavezu da na svaki sat emitovanog rijalitija ta televizija ima obavezu da proizvede samo jedan minut igranog programa. Jedan minutić. Bila bi to značajna pomoć posrnuloj srpskoj kinematografiji. A sami izračunajte koliko bi to bilo filmova i serija. I neka ih ta televizija, naravno, emituje na svom programu. Što se izjave Veselinovića tiče, u pravu ste. Bila je uvredljiva, nesmotrena i nepotrebna. I koliko znam, usledilo je i kajanje i izvinjenje.

„Godina vrana“

* Nedavno ste objavili svoj prvi roman „Godina vrana“, koji se bavi Prvim svetskim ratom i godinama oslobođenja. Da li sve ovo što se dešava oko nas, sve ono što ova vlast radi i čime se služi može biti neka vrsta inspiracije za vašu novu knjigu?

– Ovakvo vreme inspirativnije je za vas novinare. Naravno i za one autore kojima, zahvaljujući njihovom daru, nije potrebna vremenska distanca. Moja nova knjiga baviće se ovim vremenom.