Siniša Pavić: Omiljeni narodni scenarista

Tako je on, opredelivši se da prihvati izazove televizijskog i filmskog stvaralaštva, u svojim delima objedinio obrazovnu, prosvetiteljsku i umetničku misiju, navodi se u saopštenju žirija nagrade „Dositej Obradović“ za životno delo.

Ona je juče uručena scenaristi i književniku Siniši Paviću na sceni nacionalnog teatra.

Kao i prvi prosvetitelj srpskog naroda, i Pavić je počeo sa knjigama, ali su one ubrzo pretočene u druge medije – najpre roman „Višnja na Tašmajdanu“ u film, a desetak godina kasnije i roman „Vruć vetar“ u istoimenu seriju. Napisao je „Diplomce“, „Pozorište u kući“, veliki broj epizoda „Otpisanih“, „Banjicu“.

Napisao je i više istorijskih drama za televiziju, sudeći po onome što smo gledali u poslednja vremena, još uvek neprevaziđenih, poput „Poslednjeg čina“ i „Čoveka koji je bombardovao Beograd“.

Najzad i scenarija za filmove, među kojima je i jedan Živka Nikolića – „Čudo neviđeno“, te serijal „Tesna koža“ iz koga je nastao i jedan od najpopularnijih filmskih i televizijskih junaka – Srećko Šojić u tumačenju maestralnog Laneta Gutovića.

Ništa manje upečatljiv je jedan od takođe amblematskih likova Pavićevog pera – Borivoje Šurdilović Šurda iz „Vrućeg vetra“, serije kojoj ni brojne reprize ne mogu ništa – jednako je gledana i voljena.

Ona je prikazana i van prostora Jugoslavije – u Mađarskoj, Rumuniji, Čehoslovačkoj, Bugarskoj i u nekim zemljama proglašena i za najbolju seriju svih vremena.

Reprize pak „Boljeg života“, možda poslednje autorski neupitne iz Pavićevog opusa, iako je bila najpopularnija i najgledanija, mnogima su prešle u dosadu i završile u vicevima.

Kao na primer u referenci o Siniši Paviću na šaljivom sajtu Vukajlija – „Scenarista koji je bio veoma ponosan na uspeh ‘Boljeg života’ pa je odlučio da napravi još 10 takvih serija.

One se mogu razlikovati po tome što je svaka nova lošija od prethodne, mada je priča u osnovi ista.

Najbitniji detalj koji je zajednički svim serijama je što Snežana Savić u svakoj glumi glavnu ribu iako je u međuvremenu prošlo 25 godina“.

Siniša Pavić rođen je u Sinju u Hrvatskoj 22. januara 1933. Kao petogodišnjak došao je u Beograd u kome je završio studije prava i pre scenarističke i književničke karijere bio je sudija.

Kraj iz koga potiče njegova supruga Ljiljana, saradnica na nekim od njegovih scenarija – Vlasotince, trajno je obojio njegovo delo – južnjačkim junacima i njihovim jezikom.