Sinod SPC amortizuje nezadovoljstvo većine vladika

Kako je Danasu nezvanično objašnjeno u vrhu SPC, reč je o procesu koji nije završen, jer se čeka odluka Sinoda o eventualnom sazivanju jesenjeg ili vanrednog zasedanja Sabora na kome bi se rešio ovaj slučaj.

Vladika Ignatije je povodom sinodske odluke o smenama od 8. jula najpre obavestio „crkvenu vladu“ o zakonskim razlozima zbog kojih ona ne može da se sprovede.

Sinod je odbacio dekanovo obrazloženje i na poslednju sednicu Nastavno-naučnog veća 30. septembra poslao svog člana zaduženog za odnose sa Bogoslovskim fakultetom, inače i portparola SPC – episkopa bačkog Irineja (Bulovića), koji je saopštio da je sinodski stav konačan, iako se time krši više državnih zakona koje je najviša crkvena obrazovna institucija dužna da poštuje kao deo BU.

Danasovi crkveni izvori spekulišu da je vladika Ignatije pod velikim pritiskom Sinoda i da su ga na centralnoj proslavi osam vekova samostalnosti SPC u manastiru Žiča pojedini sinodalci navodno upozoravali da se „ne igra glavom“ kad je u pitanju sprovođenje sinodske oduke.

Uprkos spekulacijama da bi u slučaj na Bogoslovskom fakultetu mogao da se umeša i Univerzitet, u vrhu SPC nezvanično tvrde da je ključno da se rešenje nađe u crkvenim okvirima. Isti izvori spekulišu da bi, ukoliko se Sabor ne sastane do maja 2020, vladika Ignatije pod pritiskom mogao da potpiše otkaze. U delu SPC istovremeno se nezvanično priča da bi on mogao da podnese ostavku na mesto dekana Bogoslovskog fakulteta.

Danasovi izvori objašnjavaju da bi u slučaju otkaza docent Marko Vilotić, koji se nalazi na neplaćenom odsustvu, mogao da tuži Bogoslovski fakultet. Teoretski, vladika Maksim bi mogao da se žali na sinodsku odluku o smeni i Saboru i Velikom crkvenom sudu, kao i državnim sudovima. U SPC se nadaju da će se problem prevazići u okrilju Crkve.

Dodatni problem u slučaju vladike Maksima je što pojedine formulacije u obrazloženju sinodske odluke o smeni na fakultetu dovode u pitanje njegovo bogoslovsko učenje, što bi u budućnosti moglo da dovede i do njegovog uklanjanja sa mesta eparhijskog arhijereja i oduzimanja eparhije.

Takav „scenario“ nije nemoguć, čak i pre sledećeg majskog Sabora, jer je Sinod sa slučajem sada raščinjenog i iz SPC isključenog vladike raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) još pre desetak godina uveo presedan da sam smenjuje episkope iz eparhija, što je Sabor kasnije samo aminovao.

To bi u praksi značilo slabljenje broja kritičara Vučićeve kosovske politike unutar Sabora SPC i jačanje uticaja vladike Irineja bačkog.

Eventualno uklanjanje vladike Masima otvorilo bi prostor za napad i na njegovog duhovnog oca – vladiku bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), a smanjilo bi i „konkurenciju“ među kandidatima za Pariz, gde Sinod za sada bezuspešno pokušava da ubedi nadležnog episkopa zapadnoevropskog Luku (Kovačevića) da se sam povuče kako bi ga zamenio „sinodski“ kandidat.

U SPC se priča da je slična situacija i sa vladikom Lavrentijem (Trifunovićem) u Šapcu, koji bi portparol SPC navodno takođe želeo da stavi „pod kontrolu“.

Zbog nagomilanih problema u radu SPC poslednjih meseci, uključujući i „slučaj“ smena na Bogoslovskom fakultetu, kao i kontraverznu centralnu proslavu osam vekova samostalnosti SPC u Žiči, na KiM i poslednja dva dana u Beogradu, gde je dodela najvišeg crkvenog ordena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću produbila političke i druge podele u Crkvi, grupa od 14 arhijereja zatražila je da se sazove Sabor.

Odluku treba da donese Sinod na prvoj narednoj sednici. Patrijaršijskom dvoru u Beogradu juče nije bilo moguće zvanično potvrdili vest da je sednica „crkvene vlade“ zakazana tek za 22. oktobar.

U vrhu SPC objašnjavaju da se Sinod već oglušio o odluku majskog Sabora o sazivanju jesenjeg zasedanja posvećenog prosveti, kao i o predlog da se to uskladi sa centralnom proslavom jubileja na koju je došla većina arhijereja.

U patrijaršijskim izvorima spekuliše se da u ovom trenutku poglavaru SPC, vladici Irineju bačkom, mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju (Periću), koji je bio zadužen za centralno obeležavanje jubileja, kao ni Vučiću, ne odgovara održavanje Sabora i da će se truditi da amortizuju nezadovoljstvo većine arhijereja radom Crkve koje je kulminiralo neslaganjem sa dodelom ordena Svetog Save Prvog reda Aleksandru Vučiću.

U zahtevu za njegovo sazivanje, grupa vladika čiji se broj povećava, kako tvrde crkveni izvori, kao razloge za održavanje Sabora navodi potrebu da se „saborski razgovara o neutemeljenoj odluci Sinoda vezano za povlačenje blagoslova za predavanje dvojici profesora na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu“, kao i „najnovija sinodska odluka da se prvi put u osmovekovnoj istoriji naše Crkve, i to baš na ovoj svečanosti, dodeli orden Svetog Save Prvog stepena jednom predsedniku Srbije“.

Oni navode da im je povodom Vučićevog ordena „veliki broj vernika je počeo da šalje protestna pisma“, zbog čega smatraju da o toj odluci treba da se saborski dogovori.

Ove vladike smatraju da je za Sabor i odluka Sinoda da na „krajnje skroman način obeleži jubilej autokefalnosti SPC, što je ostavilo tužan utisak na sve, dok je odustajanjem od proslave sa punoćom Pravoslavne Crkve, potcenjeno zaveštanje Svetog Save“, kao i nesprovođenje saborske odluke o nastavku dijaloga sa delom Crkve u Severnoj Makedoniji koja je u raskolu, problematično saopštenje za javnost sa majskog Sabora, zabrinutost zbog eventualnog priznanja nezavisnosti KiM, o čemu postoje uznemirujući signali, problemi oko crkvene imovine u Crnoj Gori, nesporazumi oko teritorijalnog ograničavanja Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi.

Zamena

Na društvenim mrežama i crkvenim sajtovima već su pojavile spekulacije da bi na posle otkaza na Bogoslovskom fakultetu vladiku Maksima u Eparhiji zapadnoameričku mogao da „zameni“ Dejan Mačković, jedan od duhovnih sledbenika vladike bačkog Irineja, čije se monašenje navodno planira na Mitrovdan 8. novembra, a koji bi do izbora za episkopa zapadnoameričkog trebalo da radi na mestu sekretara Sinoda SPC.