Sinod SPC: Poruka Božića obavezuje nas da svuda oko sebe gradimo mir

Ovog Božića „sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih“, navodi se u poslanici.

Hristova ljubav „podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života“.

Ta ljubav i žrtva, istaknuto je, „obavezuju da sve zamolimo da u ovim danima, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta“.

Uz tradicionalni božićni pozdrav „Mir božji – Hristos se rodi“ u poslanici je naglašeno da „mirom sve započinje i da se mirom sve završava“, kao i da je mir „stanje srca i duše“.

Ocenjeno je da „svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim“.

Istaknuto je da se „ne traži kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već Hristov mir koji nas miri sa bogom i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje božje volje“.

Nasuprot tome, dodato je, „nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti božje blizine“.

Predočeno je da je „jevanđelski, Hristov mir prepoznat u životu i delima“ pokojnih patrijarha Irineja i „vrlih mitropolita Amfilohija i vladike Milutina“.

Svaka ovozemaljska radost i veselje, navedeno je, ograničeni su vremenom i prostorom, „a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada“.

Proslavljanje Božića kod Srba, označeno je kao praznik „prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja srpskog naroda“, uz napomenu da običaji jesu sastavni deo svakog praznika, ali da je „neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja“.

Predočeno je da smo „i mi, na temelju Hristove ljubavi, pozvani da takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu, jer takva ljubav ne znači mnogo“, nego o ljubavi „kao načinu života“.

Imati takvu ljubav, dodaje se, „znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom“.

U poslanici se je upućen i „Vitlejemski pozdrav svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo“.

Uz ocenu da su Srbi „drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta“, u poslanici im je poručeno da budu ponosni i dostojanstveni.

Ozareni ljubavlju jednih prema drugima, naglašeno je , „i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda“.

Naglašeno je da su „njihovi razoreni domovi i naši domovi, njihova spaljena ognjišta i naša ognjišta, a vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi“.