Sinonim za užitak

Tako da sam tokom svih ovih godina, kroz rad sa studentima i kontakte sa kolegama iz čokoladne privrede, imala čast da upoznam mnoge vredne i istrajne, kreativne i dobre ljude. Upravo takav je bio i moj prvi utisak o Ivani Vasiljević, koji me, naravno, nije prevario, koju sam upoznala dok je kao direktor radila u „Jaffi“.

O kvalitetu Ivane Vasiljević kao stručnjaka više od samih reči govori njena biografija koja obiluje bogatim višegodišnjim iskustvom rada u našim najeminentnijim konditorskim kompanijama („Jaffa“, „Bambi“ i „Banat“). Svoje ogromno iskustvo i znanje prenela je iz privrede u laboratoriju „A Bio Tech Lab“ u Sremskoj Kamenici, gde se bavi na samo kontrolom kvaliteta konditorskih proizvoda već i naučnoistraživačkim radom. Njena ljubav prema nauci postojala je uvek, iskazana kroz magistarski rad koji je uradila na „Prirodno-matematičkom fakultetu“ u Novom Sadu, a krunisana urađenom doktorskom disertacijom, naravno, vezanom za čokoladu, na „Tehnološkom fakultetu“ u Novom Sadu.

Naša intenzivna saradnja nekako je i počela u vreme priprema za izradu doktorata, kada Ivana Vasiljević pomalo skromno dolazi sa rezultatima analiza i objavljenim radovima, koji su sve samo ne skromni, i idejom da se upravo čokolada istraži sa aspekta zdravstvene bezbednosti. Tada je donela i rukopis knjige „Kratka istorija čokolade“ („Arhipelag“, Beograd 2016).

O čokoladi je i najteže i najlepše pričati, a pisati mogu samo oni koji su joj ušli u dušu. Svi ćemo se složiti da je to proizvod za kojim posežemo uvek i kad smo tužni, i kad želimo nekome da se izvinjavamo, i kad želimo da iskažemo zahvalnost, a i kad želimo da podelimo sreću.

Čokolada je za sve nas sladokusce sinonim za užitak. Iskustvo njenog konzumiranja je prijatno, opuštajuće, lično i donosi nalet serotonina, hormona sreće, što čokoladu čini instant srećom u pažljivo osmišljenom pakovanju. Ovo nije definicija čokolade iz naših pravilnika o kvalitetu, niti iz evropskih kodeksa o hrani, ali je možda najbolje opisuje.

Ivana Vasiljević je kroz „Kratku istoriju čokolade“ uspela da na divan i čitljiv način široj publici prikaže i približi osnovne istorijske podatke vezane za sam početak konzumiranja i proizvodnje najpre kakao napitka a zatim i čokolade. Knjigu je napisala u obliku kratkih istorijskih priča koje nas vode kroz čokoladno putovanje od Amerike do Evrope. Knjiga prikazuje težak život čokolade u španskim manastirima, kao i poletnost i luksuz užitka na francuskom dvoru.

Veliki deo knjige ukrašavaju poznate evropske čokolaterije. Čitajući ovu knjigu, skoro da možemo ispred sebe da zamislimo male proizvođače kako u svojim radnjama stvaraju čudo najfinijih francuskih, italijanskih, švajcarskih, belgijskih, holandskih, austrijskih, nemačkih, engleskih, američkih i, naravno, srpskih čokolada. Slikovitim opisima autori Ivana Vasiljević i Đoko Maljenović nagradili su nas užitkom zamišljene najfinije arome konzumiranja čokolade.

Čokolada je jedan od najsavršenijih prehrambenih proizvoda današnjice, što moraju da priznaju svi oni koji se njome bave bilo kao konzumenti, hedonisti, nutricionisti ili naučnici, istraživači, proizvođači i pisci. Ovo možda najbolje ilustruje vrlo lep citat umetnika Džona Tulisa da devet od deset osoba voli čokoladu, a da deseta uvek laže. I zato je važno naglasiti da ova knjiga daje poseban doprinos razumevanju razvoja ove čarobne namirnice, poznavanju njene istorije sa ciljem da je još bolje upoznamo i da je još više volimo i cenimo. Knjiga svakako zaslužuje da uspe kod čitalaca, i da oni beskrajno uživaju u njoj, kao neobično lepo i pitko napisanom štivu.