Širenje zaraze zavisi od aktivnosti komaraca?

U Beogradu je otkriven virus groznice Zapadnog Nila, ali ne kod tigrastog komarca, već kod jedne vrste domaćeg komarca, izjavio je juče profesor Veterinarskog fakulteta Milutin Đorđević.

On je na konferenciji za novinare u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju rekao da tigrasti komarac nije otkriven na teritoriji Beograda i Srbije i da treba biti oprezan, ali ne praviti paniku zbog pojave virusa Zapadnog Nila, koji je otkriven u 10 od 150 uzoraka komaraca. Epidemiolozi su isključili mogućnost epidemije.

– Osim tigrastog komarca, koji prenosi virus Zapadnog Nila, i takozvani domaći komarac može da bude prenosnik – potvrdio je za Danas Aleksandar Ćetković, profesor Biološkog fakulteta. U Americi je, kako kaže, upravo on u većem broju nosilac virusa nego tigrasti.

– Ljudi ne razlikuju vrste komaraca, što je normalno, i većinu svrstavaju pod termin „domaći komarac“. Međutim, samo u okolini Beograda ima oko 20 različitih vrsta domaćeg komarca. U Srbiji je registrovan i malarični komarac, ali oni kod nas nisu zaraženi – naglašava Ćetković. On dodaje da klimatske promene jesu uzrok migracije insekata iz južnih ka severnim krajevima, ali da je transport mnogo veći problem kada je reč o prenosu bolesti.

– Malarija nije opstala u našim podnebljima, iako je bilo zaraženih u 19. veku. Komarac je ostao. Lajmska bolest sa krpeljom stigla je iz Amerike. Tigrasti komarac je došao iz Afrike na područje Balkana pre više godina. Međutim, s obzirom na to da on, kao i neke druge vrste komaraca, zarazu dobijaju ujedom obolelih ptica, ključno pitanje je gde su se one i na koji način zarazile – navodi naš sagovornik.

Ćetković smatra da groznica Zapadnog Nila nije toliko opasna i da neće poprimiti oblike epidemije, ali naglašava da mnogi insekti, uključujući i tigrastog komarca, mogu da prenesu i ozbiljnije viruse. Tome se, kako kaže, ne može stati na put, jer ljudi i roba putuju svakodnevno „sve više i sve brže“, a pojedini insekti preživljavaju hiljade kilometara puta.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ponovila je juče da nema razloga za paniku zbog širenja oboljenja od virusa Zapadnog Nila i da ta bolest nema epidemijski karakter.

– Ima razloga da eventualno osobe koje dobiju temperaturu razmisle da li je potrebno da obave još neke analize. Nema razloga da stepen pozornosti podignemo tako da izazove paniku, to ne treba da bude cilj, već cilj treba da bude informisanost – rekla je Dejanovićeva. Prema njenim rečima, taj virus se pojavio i u regionu, ali i u drugim zemljama širom sveta i dodala da trenutno nema parametara za stvaranje panike, budući da virus nema epidemijski karakter.

– Radi se o jednoj groznici koja kod 80 odsto ljudi prođe bez ikakvih simptoma, a 20 odsto oboli. Najveći broj oboli od blagih formi, kada se najčešće javljaju temperatura i malaksalost – rekla je Dejanovićeva nakon konferencije za medije, na kojoj je bilo reči o primeni kapitacione formule u zdravstvu, koja podrazumeva plaćanje po učinku.

Ona je navela da se ponekad taj virus može javiti kao teška forma bolesti i da je u Srbiji zabeležen jedan takav slučaj.

Prema zvaničnim podacima, jedna starija žena umrla je sredinom avgusta od posledica inficiranja virusom Zapadnog Nila, a dvadesetoro starijih pacijenata koji se leče na Infektivnoj klinici u vrlo su teškom stanju. Oni su bez svesti i sa zapaljenjem moždane opne i ovojnica i, koliko je poznato, nijedan od tih pacijenata nije putovao u inostranstvo.

Zaprašivanje

Komisija za nadzor i suzbijanje komaraca od resornih ministarstava će zatražiti da se pregledaju čitava srpska priobalja Dunava i Save, „jer se virus verovatno pojavio i drugde“. Mitulin Đorđević je takođe izjavio da će u petak, u zavisnosti od tmosferskih okolnosti, biti zaprašivani komarci, sa zemlje i iz vazduha.