Sirija je Obamina Bosna

Nama je u Libiji bio potreban 31 dan“, kazao je pre dva dana Obama, kada je osudio jedan masakr nad civilima u Siriji. Istovremeno, rekao je da je krajnje skeptičan da bi sukobi u Siriji mogli uskoro da budu zaustavljeni, s obzirom na to da je diplomatsko rešenje trenutno blokirano.

Uprkos tome što predsednik Sirije Bašar Asad, kako ističu zapadni analitičari, sprovodi teror nad građanima više od godinu dana, Obama ne pokazuje spremnost za vojnu intervenciju smatrajući da bi to vodilo haosu i još većem pokolju. Kako piše Njujork tajms, ako je Obama posmatrao Libiju kao model humanitarne intervencije, Sirija sve više izgleda kao Obamina Bosna. Analitičari se slažu da je Obama trenutno u veoma nezgodnoj poziciji.

„Moglo bi se doći do tačke u kojoj će se javiti sindrom Srebrenice“, kaže Edvard Djeredžian, bivši ambasador SAD u Siriji i Izraelu, aludirajući na stradanja bosanskih Muslimana koja su inicirala agresivniju međunarodnu akciju 1995. U izjavi za američki list, Djeredžian kaže da kada se nazire humanitarna katastrofa, međunarodna zajednica biva prisiljena da deluje uprkos prioritetima nacionalne bezbednosti i razmišljanjima o posledicama vojne akcije.

Savetnici Obame priznaju da bi intervencija u Siriji naišla na agresivniji odgovor. Izvori iz Vašingtona navode da bi jedna od mogućih posledica mogla da bude širenje sukoba izvan Sirije, na Liban, Tursku ili Jordan. Za sada je, kažu upućeni, malo raspoloživih opcija za eventualno rešenje. Svake nedelje Obamin kabinet se okuplja povodom Sirije sa istim opcijama na stolu: više diplomatije, više sankcija. Poslednje nade Bela kuća polaže u Vladimira Putina, predsednika Rusije, dugogodišnjeg saveznika Sirije, da će ubediti Asada da se povuče. Kako je juče istakla državna sekretarka Hilari Klinton: „Sirijci ne slušaju SAD. Možda će poslušati Ruse.“ Ona je istovremeno ocenila da politika Moskve u izvesnoj meri doprinosi potencijalnom izbijanju građanskog rata u Siriji.

Sve vojne mogućnosti koje je Pentagon razmotrio podrazumevaju ozbiljno angažovanje resursa, bez jeftinih opcija kao u Libiji. Za razliku od Libije, nema jasno definisane teritorije koju kontrolišu pobunjenici. Sirija takođe ima bolje obučene vojnike, bolju opremu, uključujući i rusko protivvazdušno oružje. A ne postoji ni podrška UN niti Arapske lige za raspoređivanje stranih trupa.

Džejms Stajnberg, visoki zvaničnik Stejt departmenta u vreme Bila Klintona, kaže da je razlika između Bosne i Sirije u tome što je Bosna u srcu Evrope i bila je test kredibiliteta NATO nakon hladnog rata: „Očigledno je da humanitarna strana ima svoje sličnosti, ali razlike su veoma bitne“.

U odsustvu direktnije akcije, Obama podržava napore predstavnika UN Kofija Anana iako ne gaji preterano velike nade u njegov plan od šest tačaka. Endrju Rabler sa vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, koji se specijalizovao za Siriju, kaže da će nasilje biti još veće po isteku mandata posmatračke misije UN u julu.

Primirje samo na papiru

Damask – Sirijske trupe granatirale su juče centralni region Hulu, gde je tokom prošlog vikenda ubijeno više od 100 osoba. U međuvremenu, čini se da su vlasti ignorisale preksinoćni ultimatum koji su pobunjeničke trupe postavile predsedniku Asadu da u roku od 48 sati konačno primeni odredbe sporazuma UN o prekidu vatre – hitno obustavi vatru, povuče vojnike, tenkove i artiljeriju iz gradova i sela. Komandir Slobodne sirijske armije Kasim Sadedin potvrdio je da još nema odgovora i apelovao na Kofija Anana da zvanično proglasi neuspelim mirovni plan. Dopisnici javljaju da sporazum o prekidu vatre funkcioniše samo na papiru te da većina ljudi u Siriji ne misli da se plan poštuje.