Sirija, košmar za Baraka Obamu

„Svaki oblik napada na Siriju predstavljao bi podršku Al Kaidi i njenim saveznicima – ili „Džabatu al Nusri“ ili „Državi islam“ u Siriji i Iraku“, izjavio je juče za Bi-Bi-Si zamenik šefa sirijske diplomatije Fajzal Mekdad. Džabat al Nusra i druge terorističke organizacije povezane sa Al Kaidom imaju važnu ulogu u sukobima protiv Vlade sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Mekdad, koji važi za veoma uticajnog člana Asadove vlade, takođe je upozorio da bi potencijalna intervencija SAD mogla da pojača „mržnju prema Amerikancima“ i destabilizuje celi Bliski istok. On je naglasio da iznenadna odluka predsednika SAD Baraka Obame da zatraži odobrenje Kongresa za napade na Siriju ukazuje da on nije razmotrio sve „posledice“ vojnog delovanja. „To, međutim, nije ništa promenilo, pošto je on (Obama) rešen da sprovede napad“, rekao je Mekdad. Kada je reč o glasanju u Kongresu, zamenik sirijskog šefa diplomatije je ocenio da će odluka o napadu biti zasnovana na tome da li je vojni udar na Siriju u interesu Izraela.

Vašington tvrdi da ima dokaze da su vojne snage Asadovog režima koristile nervni gas sarin u napadu 21. avgusta u predgrađu Damaska, kada je ubijeno više od 1.400 ljudi, među kojima je bilo 426 dece. Obama je obećao da će da sprovede kaznene mere, ali je prvo zatražio odobrenje od Kongresa. Američki kongres će o tome raspravljati posle letnje pauze, koja se završava 9. septembra.

Obama i njegovi saradnici počeli su intenzivno lobiranje kako bi ubedili skeptične članove Kongresa da podrže vazdušne udare na Siriju, rekao je juče jedan visoki zvaničnik Bele kuće. Obama, potpredsednik SAD Džozef Bajden i šefovi raznih službi Bele kuće počeli su s telefonskim pozivima članovima Predstavničkog doma i Senata Kongresa, rekao je taj izvor, izvestila je Beta. U nedelju po podne je održan informativni sastanak sa oko 70 članova oba doma Kongresa. Posle sastanka poslanici i senatori izneli su različite stavove – od otvorenog protivljenja do čvrste podrške Obaminom zahtevu da se odobri upotreba sile protiv Sirije.

Obama je juče u Beloj kući primio Džona Mekejna, uticajnog republikanca, koji je u nedelju rekao da nije siguran da će podržati rezoluciju kojom se odobrava da se izvedu udari na Siriju.

S druge strane, neki republikanci i demokrate članovi Kongresa protive se bilo kakvoj vojnoj akciji. Mekejn je u razgovoru za izraelsku televiziju, prenela je Beta, rekao da je Obama „ohrabrio“ neprijatelje SAD time što je odluku o vojnim udarima prebacio na Kongres. Mekejn i drugi njegov kolega republikanac u senatu, Lindzi Grejam, zapretili su da će glasati protiv odobrenja napada ako vojni plan ne uključuje i preokret u odnosu snaga u dvogodišnjem građanskom ratu u Siriji u korist pobunjenika koji pokušavaju da sruše Asada.

Analitičari ocenjuju da se odlaganjem napada i zahtevom od Kongresa da razmotri to pitanje Obama izložio najvećem riziku od kada je stupio na funkciju. Oni naglašavaju da će Obama biti iskompromitovan ukoliko ga Kongres ne podrži.

U međuvremenu, američki nosač aviona „Nimic“ krenuo je iz Omanskog zaliva u pravcu priobalja Sirije, iako još nije dobio naredbu za učešće u eventualnim vojnim udarima, javila je juče televizija Ej-Bi-Si, prenela je Beta. Prema toj televiziji, „Nimic“ je trebalo da se vrati u bazu Everet u američkoj državi Vašington, ali je dobio naredbu da ostane u regionu. Nikakva posebna misija mu nije poverena, a odgovorni za pitanje odbrane pominju samo raspoređivanje iz predostrožnosti.

Francuska vlada je saopštila da će priložiti francuskim zakonodavcima sopstvene dokaze da su snage sirijskog oružja koristile hemijsko oružje. „Biće to skup raznih dokaza da je režim (Al Asada) odgovoran za napad hemijskim oružjem 21. avgusta“, rekao je izvor blizak Vladi u Parizu, preneo je Bi-Bi-Si. Francuski predsednik Fransoa Oland je pod sve većim pritiskom da zatraži od Parlamenta da se izjasni da li je za vojnu intervenciju u Siriji, kao što to čine SAD i Britanija. Kako se navodi, francuski parlament će to pitanje razmatrati sutra.

Francuska štampa piše da je Oland „uhvaćen u zamku“ posle preokreta svog američkog kolege. „Kao i Barak Obama, Fransoa Oland je uhvaćen u vihor nekontrolisanih događaja“, smatra uvodničar dnevnika Figaro, ali i dodaje da je Oland „uhvaćen u zamku na unutrašnjem frontu i veoma izolovan na spoljnom frontu“. Komentator lista Republiken loren, prenela je Beta, ocenjuje da je sa odustajanjem Britanaca i povlačenjem SAD francuski predsednik sada u „ulozi veličanstvenog rogonje“.

Eksperti UN još sakupljaju dokaze o tome da li je u Siriji izveden napad hemijskim oružjem. Državni sekretar SAD Džon Keri rekao je u nedelju da Amerika sakuplja dokaze od sopstvenih izvora, a ne preko UN. On je naglasio da su stručnjaci SAD na osnovu uzoraka vlasi i krvi utvrdili da je upotrebljeno hemijsko oružje.

Arapska liga pozvala je međunarodnu zajednicu da preduzme neophodne mere „odvraćanja“ od napada sirijski režim. Tri dana uoči sastanka G20, u četvrtak u Sankt Peterburgu, Rusija je juče ponovo izrazila protivljenje vojnim udarima u Siriji. Informacije koje su dale SAD i njihovi saveznici „apsolutno nisu uverile“ Rusiju u to da su snage Al Asada upotrebile hemijsko oružje, izjavio je juče ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. „Pokazali su nam nekoliko slika, gde se ne vidi ništa konkretno: nema ni geografskih mapa ni imena… Ono što su nam ranije i nedavno pokazali naši američki partneri, kao i Britanci i Francuzi, nas apsolutno nije uverilo“, rekao je Lavrov u obraćanju na Institutu za međunarodne odnose u Moskvi.

Đoković protiv intervencije

Njujork – Prvi teniser sveta Novak Ðoković, koji je imao 12 godina kada je NATO bombardovao njegov rodni grad Beograd 1999, izjavio je da vojna intervencija u Siriji nije dobro rešenje, prenosi AP. „Apsolutno sam protiv svake vrste oružja, svake vrste vazdušnih ili raketnih napada. Protiv sam svega što je destruktivno, jer imao sam lièno iskustvo, znam da to ne donosi nikome ništa“, rekao je 26-godišnji Ðokoviæ u nedelju uveče u Njujorku gde učestvuje na Ju Es Openu, poslednjem grend slem turniru u sezoni. Beta

Izbeglice preko Balkana u EU

Brisel – Evropska komisija je juče u Briselu saopštila da će proučiti kakve mere bi trebalo preduzeti ako se ispostavi da su preko Balkana sirijske izbeglice u većem broju krenule da se domognu EU. To je izjavio jedan predstavnik Komisije EU, odgovarajući na pitanje novinara šta Evropska komisija namerava da učini jer su Sirijci počeli da u znatno većem broju beže iz zemlje zbog najave napada SAD. Sedam miliona ljudi, gotovo trećina stanovnika Sirije, izmešteno je iz svojih domova tokom dve i po godine građanskog rata u toj zemlji, podaci su UNHCR. Među direktno pogođenima ratom, nalazi se i dva miliona dece. Beta