Siril Ramafosa: Najbogatiji Južnoafrikanac

Procenjuje se da je bogat 450 miliona dolara sa 31 nekretninom u vlasništvu.

Nakon što je u decembru izabran za lidera Afričkog Nacionalnog Kongresa (ANC) bilo je očito da će uskoro ostvariti svoj dugogodišnji san i postati predsednik ove afričke države. Od nekadašnjeg lidera sindikata, koji je 1980-ih godina organizovao najveći štrajk rudara u istoriji zemlje, postao je simbol crnog kapitalizma u Južnoj Africi nakon što je 1994. partija ACN došla na vlast, čime je okončana vladavina bele manjine.

Ipak, kako je sam rekao, biznis nikada nije bio njegova strast. Njegova prva ljubav je politika a ne krije da je imao ambicije da postane zamenik Nelsona Mendela, prvog crnog predsednika Južne Afrike. Pošto ga je Mendela „zaobišao“, kažu da se Ramafosa toliko naljutio da nije hteo da prisustvuje njegovoj inauguraciji. Takođe je odbio da prihvati drugu alternativnu funkciju u vladi. Umesto toga, Ramafosa, inače po struci pravnik, postao je poslanik i predsednik Ustavotvorne skupštine i odigrao vodeću ulogu u izradi južnoafričkog postaparthejd ustava, jednog od najliberalnijih na svetu.

Ramafosa je dobro poznat na globalnoj političkoj sceni imajući u vidu da je bio šef pregovoračke misije Mendele u razgovorima koji su okončali aparthejd 1994. U Severnoj Irskoj je čak odigrao ključnu ulogu u mirovnom procesu u svojstvu jednog od dvojice međunarodnih inspektora tajnih oružanih magacina IRA. Na iznenađenje mnogih njegovih zemljaka koji su ga videli kao najverovatnijeg vodećeg političara iz generacije nakon Mendele, Ramafosa se povukao sa političke scene i okrenuo se biznisu. Stekao je udeo u gotovo svim ključnim sektorima – od telekoma i medija (mada se retko mešao u uređivačku politiku), pića i brze hrane (vlasnik je južnoafričke franšize američkog lanca Mekdonalds) do rudarstva.

Uvek je, kažu, živeo raskošnim životom pa čak i kada je bio generalni sekretar Nacionalnog saveza rudara tokom 1980-ih. Kao što je zabeležio njegov biograf Entoni Batler, „Ramafosa je uvek verovao da obrazovanje, umetnost, starinska vina i brzi automobili ne bi trebalo isključivo da budu rezervisani za srednju klasu belaca.“ Takođe je insistirao da regionalni pregovarači, od kojih neki nikada nisu imali priliku da borave u nekom hotelu, treba da odsedaju u luksuznim hotelima kao i njihove kolege.

Rođen je u Sovetu, predgrađu Johanesburga 17. novembra 1952. kao drugo od troje dece Erdmuta i Samjuela Ramafose, penzionisanog policajca. Još kao student prava uključio se u studentsku politiku, te Studentsku organizaciju Južne Afrike i organizaciju Konvencija crnih ljudi. Tokom 1970-ih godina prošlog veka dva puta je hapšen zbog antiaparthejd aktivnosti. Bio je u braku sa biznismenkom Nomazizi Mtshošisa, ali su se brzo razišli. Kasnije se oženio Tšepo Motsepe, sestrom najbogatijeg crnog Južnoafrikanca. Ramafosa ima četvoro dece. Osnivač je fondacije „Siril Ramfosa“. Poseduje počasne doktorate sedam Univerziteta. Bio je gostujući profesor Univerziteta Stanford. Oktobra 1987. dobio je nagradu Ulof Palme. Na Tajmovoj listi našao se 2007. kao jedan od 100 ljudi koji je svojim talentom i moralnim primerom promenio svet. Vlasnik je farme sa visoko cenjenim govedima.