„Široka lepeza nepristupačnosti medijskih i kulturnih sadržaja“: Okrugli sto o položaju osoba sa invaliditetom

Takođe, je istaknuto da je tokom kovid krize, u medijima nedostajao pogled na pandemiju iz ugla ljudi sa različitim poteškoćama, te da su pojedini mediji u potpunosti zaobišli taj način sagledavanje situacije, naročito u prvim mesecima kriza, kada je stupila na snagu zabrana kretanja i zatvaranje.

Novinarka Marijana Čanak naglasila je da u mediji nedostaje adekvatan način izveštavanja o ljudima sa invaliditetom, u kojem se ne promovišu stereotipi o takvim osobama. Ona je naglasila da je invalidnost potrebno posmatrati kao ljudsku karakteristiku sa neutralnom konotacijom, što nažalost danas nije slučaj.

Kada je reč o dvostrukoj ranjivosti, urednica portala Storyteller Vladimira Dorčova Valtnerova istakla je da je u pitanju fenomen o kojem se ne govori dovoljno, s obzirom na to da postoje i primeri kada su i pripadnici nacionalnih manjina istovremeno osobe sa invaliditetom. Zbog toga je i samo izveštavanje o pandemiji iz ugla ljudi kojima je potrebna dodatna asistencija, ocenila kao veoma loše.

Viša savetnica i šefica odeljenja za pritužbe poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jelena Kotević kaže da su konkretni problemi sa kojima su se obraćale osobe sa invaliditetom tokom pandemije prvenstveno bila nemogućnost ostvarivanja prava na usluge personalnog asistenta, negovatelja, usluge pomoć u kući, i da se došlo do situacije da su u vremenskom periodu u kojem je zabrana kretanja važila, ostajali bez usluge koja im je bila preko potrebna.

„Rad poverenika za zaštitu ravnopravnosti, 2020 i 2021 godine bio obojen pandemijom korona virusa, naročito u prvim mesecima kada je uvedeno vanredno stanje. Mere za suzbijanje širenja virusa imale su veoma negativne efekte na najugroženije društvene grupe“, reka je Kotevićeva i naglasila da je invaliditet kao lično svojstvo na osnovu kojeg neko može biti diskriminisan, već godinama unazad u vrhu, i među prvima po broju podnetih pritužbi, kojih je tokom 2020. bilo preko 3.000, a prošle godine preko 3.200.

„Nismo svesni kakva je promena nametnuta sa pandemijom, a osobe sa invaliditetom nisu prepoznate kao osobe kojima su potrebne olakšice. Jedino je javni servis prepoznao tu potrebu i emitovao sadržaje sa znakovnim jezikom“, istakao je na panel diskusiji Stevan Ristić iz upravnog odbora Asocijacije medija, naglasivši da su mediji imali problem pre i tokom pandemije, ali da ga imaju i dalje, u pogledu posvećivanja dovoljne pažnje ugroženim grupama.

Na panelu je zaključeno da je adekvatno informisanje „pola puta u rešavanju problema marginalizovanih grupa.“

Kulturni sadržaj su uglavnom nepristupačni

„Početkom aprila odigrana je predstava u Beogradu, „Hana“, i bila je prevođena na znakovni jezik, pomoću dva tumača. Tada sam po prvi put doživeo nekakvu predstavu. Nikada do sada mi se to nije desilo, da pronađem emociju u predstavi“, poručio je Mirko Knežević iz Zajednice gluvih.

Govoreći o pozorištu koje je prilagođeno gluvim osobama, on je rekao da im titl „ništa ne znači“, jer muzika, pesma, može da se tituluje, ali da im to „ne znači ništa“ jer ime je potreban tumač znakovnog jezika, kako bi imali mogućnost da dožive emocije.

„Vi to doživljavate sluhom, a mi pogledom. To mora da se pokaže, dok se peva i glumi. A da čitamo suvi tekst, to nam ništa ne znači“, naglasio je Knežević.

Na pitanje kako približiti kulturne sadržaje gluvim i nagluvim osobama, Knežević je napomenuo da postoji problem u odnosu medija i institucija, koje daju novac za projekte, dok mediji ništa ne pitaju korisnike sredstava već isključivo predstavnike institucija, koji se hvale svojom humanošću, dok su osobe sa invaliditetom ignorisane.

„Mi gluvi imamo svoju kulturu, naš jezik, pantomimu, folklor. Mi možemo sve da naučimo, samo to radimo na drugačiji način, ali uvek su problem finansije. To je večiti problem. Osobe sa invaliditetom uvek moraju nešto da prose. Ne postoje nikakve mere nego nekakve komisije koje dodeljuju sredstva, i odlučuju ko hoće a ko ih neće dobiti, a ona su svake godine sve manja i manja“, naglasio je Knežević.

On zapitao kako da se uopšte osobe sa invaliditetom bave kulturom, kada nemaju sredstava niti podršku za tako nešto.

„Podsećam da smo vrlo zaboravni, jer smo imali vanrednu situaciju 2014. godine kada smo se susreli sa pitanjima žena u kriznim situacijama ili osoba sa invaliditetom u kriznim situacijama. Tada, pre osam godina, kada posmatram iz ovih cipela, očigledno nije bila dovoljna pouka da shvatimo, i da u ovo vreme i u ovoj realnosti idemo dalje“, kazao je pokrajinski ombudsman Zoran Pavlović.

On je naglasio da danas svedočimo širokoj lepezi nepristupačnosti sadržaja u oblasti kulture, ali i u oblasti konzumiranja ljudskih prava na jednak način za sve.

Marijana Ramić Vulin iz fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture istakla je da se pristup kulturnim sadržajima osobama sa invaliditetom mora postati svakodnevni način razmišljanja, a ne izuzetak, odnosno poseban radi trud, što je trenutna praksa.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Filmski festival Merlinka u Beogradu i Novom Sadu

Vesić proveo noć u policijskoj stanici Stari grad u Novom Sadu, trenutno pred tužiocem

Protest „Zastani Srbijo“ u Loznici, Kruševcu, Pančevu, Leskovcu: Gradonačelnik Cvetanović stajao na šetalištu (VIDEO)

Portali Nova, N1 i Danas zajedno tokom poslednja dva dana najčitaniji u Srbiji