Do sada su samo bušotina u ataru Baira, kod Bogatića, i njiva od 16 hektara oko nje izdati u zakup preduzeću“Laverdura“ iz Beograda, i tek naredne godine trebalo bi da počne eksploatacija. Ovo preduzeće izgradiće veliki staklenik za proizvodnju povrća. Za bušotinu u selu Dublju već tri godine se produžava dozvola badovinačkom preduzeću „Metalko“, i to je sve što je urađeno za ovih 20 godina, kaže predsednik opštine Bogatić Radenko Petrić.
Do sada su samo bušotina u ataru Baira, kod Bogatića, i njiva od 16 hektara oko nje izdati u zakup preduzeću“Laverdura“ iz Beograda, i tek naredne godine trebalo bi da počne eksploatacija. Ovo preduzeće izgradiće veliki staklenik za proizvodnju povrća. Za bušotinu u selu Dublju već tri godine se produžava dozvola badovinačkom preduzeću „Metalko“, i to je sve što je urađeno za ovih 20 godina, kaže predsednik opštine Bogatić Radenko Petrić.
I dok su geotermalne vode po mnogima vredniji izvor od nafte jer pored zagrevanja staklenika pa i naselja, posle mogu da se koriste i za piće, što je najvažniji svetski resurs, od ovog bogatstva opština Bogatić za sada nema ništa. Geotermalne vode mogu se crpeti sa samo 600 do 700 metara dubine a temperatura se kreće oko 70 stepeni Celzijusa.
Ništa bolje ne koristi se ni prirodom dana Drina. Predsednik opštine Petrić kaže da od eksploatacije peska i šljunka građani imaju samo štetu. Korisnici koji eksploataišu šljunak i pesak nisu identifikovani, policija ih ne kotroliše, a vodoprivredni inspektori okreću glavu na drugu stranu kad ih vide. Iako se izvadi na hiljade kubika ovog građevinskog materijala u republičke fondove koji bi trebalo 40 odsto sredstava da vrate opštini, ni dinara nije dato za ovu namenu. Uz to se podriva mačvanska, leva obala Drine, tako da širi se značajan deo njiva koji se nalazi na drugoj obali, u Republici Srpskoj. Veliku štetu putevima nanose i teški kamioni koji prevoze šljunak i pesak, tako da je to problem kojim bi morala da se pozabavi republička uprava.
S druge strane glavni problem za opštinu Bogatić je izgradnja kanalizaije bez koje su ugrožene podzemne vode. Završena su oko dva kilometara kanalizacije ali tek naredne godine bi sa izgradnjom crpne stanice trebalo da se završi ova kapitalna investicija za Bogatić i osam većih sela. Ipak u ovoj godini završeni su značajni poslovi kao što su uređen je zgrade Skupštine opštine Bogatić, za šta je izdvojeno oko deset miliona dinara, kao i Kulturniog centra i bioskopa. Takođe uređeni su i domovi kulture u Dublju i Klenju. Veći deo iz budžeta izdvojen je za asfaltiranje lokalnih kao i regionalnih puteva , ulica, poboljšanje niskonaponske mreže, a novina je postavljanje uličnih osvetljenja u većim selima. Inače, opština Bogatić ima više od 30.000 stanovnika i posle Šapca i Loznice najveća je u Mačvanskom okrugu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
