U Srbiji ne postoje precizni podaci o stopi osipanja učenika iz obrazovnog sistema, pre svega kada je reč o deci iz osetljivih društvenih grupa. Stopa osipanja je mnogo viša u srednjem obrazovanju, jer ono nije obavezno, pa danas srednje škole pohađa samo 15 odsto romskih učenika.
Siromaštvo je ključni faktor koji utiče na rano napuštanje školovanja, a pored njega su to dečji rad, radne migracije, slab školski uspeh, diskriminacija, maloletnička trudnoća, čulo se na jučerašnjoj konferenciji „Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovnog sistema Republike Srbije“.
Na skupu su predstavljeni rezultati dvogodišnjeg istoimenog projekta Ministarstva prosvete, Unicefa i Centra za obrazovne politike, u okviru kojeg je razvijen model za sprečavanje osipanja učenika.
– U projektu je učestvovalo 10 osnovnih i srednjih škola u sedam lokalnih samouprava, koje pohađa više od 7.000 učenika i gde radi oko 700 nastavnika. Najvažniji rezultat projekta je da je stopa osipanja smanjena za 66 odsto. Od svih mera koje su škole sprovodile, najefektivnije su se pokazale individualizovane mere podrške za učenike u riziku od osipanja. Od 450 đaka za koje je rađen individualni plan prevencije osipanja, samo pet odsto je napustilo školovanje. Stopa ponavljanja razreda je smanjena za 23 odsto, a stopa izostajanja u srednjim školama za 30 odsto – navodi neke od rezultata projekta Tanja Ranković, iz kancelarije Unicefa u Srbiji.
Kako je navela, rezultati govore da škola može preventivno da utiče i na dejstvo faktora za koje se obično misli da je nemoguće, poput veoma izraženog siromaštva, ozbiljnih problema u porodici i u ponašanju. Rankovićeva kaže da isprobane mere mogu da se uspešno sprovode u bilo kojoj obrazovnoj ustanovi u Srbiji, s obzirom da su dale odlične rezultate u školama koje rade u najnepovoljnijem okruženju – u siromašnim sredinama, nedovoljno opremljene, sa velikim brojem učenika putnika, dece koja primaju socijalnu pomoć i pripadaju drugim osetljivim društvenim grupama. Ona podseća da su izmenama krovnog zakona 2013. godine škole obavezne da se bave prevencijom dropa auta, ali da nije precizirano kako to da urade. Rankovićeva je navela da su u okviru ovog projekta razvijeni alati i mehanizmi koje obrazovne ustanove mogu uspešno da primene, a kao posebnu vrednost istakla to što ne zahtevaju dodatna finansijska sredstva i oslanjaju se na postojeće resurse škola. U cilju podrške obrazovnim ustanovama, sve škole u Srbiji će dobiti onlajn verziju Priručnika za planiranje, sprovođenje i praćenje mera za sprečavanje osipanja učenika iz obrazovanja, kao i druge materijale koji im mogu koristiti u rešavanju ovog značajnog problema.
Ana Marija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, najavila je da će rezultati ovog projekta biti sistemski ugrađeni u novu zakonsku regulativu, kako bi se dostigao strateški cilj da se svakom detetu u Srbiji omogući kvalitetno obrazovanje. Ona je dodala da će posebna pažnja biti usmerena ka deci koja su u riziku da napuste obrazovni sistem, napominjući da se njima mora obezbediti kontinuirana podrška, od predškolskog obrazovanja do zapošljavanja.
Privrednici donirali SANUBeograd – Srpski poslovni klub „Privrednik“ je donirao 2.420.090,24 dinara Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), u godini kada ta institucija obeležava 175 godina svoga postojana. „Privrednik“ je pružio podršku sprovođenju aktivnosti i projektima SANU kako bismo poslali jasnu poruku da privreda i nauka moraju da sarađuju, ne samo da bi se uskladila ponuda i tražnja na tržištu rada, već i da bi se podržale inovacije koje mogu da imaju proizvodni i izvozni karakter, izjavio je Miodrag Kostić, predsednik poslovnog kluba „Privrednik“ i kompanije MK Group.
FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
