Sistematski zaborav 1Foto: Medija centar Beograd

Petak, 18. oktobar: Budim se, palim televizor i osvešćujem se.

Kako je to kada sad ne bih mogao da prekoračim sopstveni prag i kao slobodan čovek zakoračim gde mi je volja? Upravo to se dešava Aleksandru Obradoviću, hrabrom Valjevčaninu koji se usudio da bude pošten, da interes svih nas stavi ispred svog, da ugrozi i sebe i svoju porodicu i da ukaže na kriminal, korupciju, zloupotrebu. Umesto priznaja, od svoje države je dobio pritvor, prvo zatvorski, a zatim kućni.

Taknuo je gde se ne sme, gde vlast ne dopušta, gde su njeni interesi i interesi njenih ministara, njihovih očeva, tetki, kumova. Demonstracija moći militantnog kvazipatriotizma, hoće da poništi svaku nesebičnost i dostojanstvo. Krušik posluje sa gubitkom, radnici uplašeni i ucenjeni, država posluje sa gubitkom morala, građani poniženi i uvređeni.

Subota, 19. oktobar

Pre podne žurim na tribinu koju već šesti put, subotom, organizuju Forum pisaca i Građanski demokratski forum. Tema „Opsada Beograda“, govore arhitekti Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta i Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. Stručnjaci argumentovano analiziraju devastiranje Beograda, nepotrebne i štetne projekte: Beograd na vodi, fontana na Slaviji, gondola na Kalemegdanu, nestručno rekonstruisanje Trga republike.

Subota prepuna događaja i uz sve radove po gradu koji ometaju saobraćaj, centar je blokiran jer dolazi predsednik Vlade Rusije Medvedev. Tradicija, rodoljublje, patriotizam, ruski tenkovi i avioni, večito prijateljstvo i uverenost u podršku i danas kada je Srbiji teško.

Medvedev govori u Narodnoj skupštini Srbije pred poslanicima vlasti i po nekim iz opozicije. Vučić se u podsećanju na oslobođenje Beograda posebno zahvalio veteranima koji su pre dvadeset godina branili Srbiju! Uveče u Sava centru svečana akademija uz ruske i srpske muzičare.

Odavanje počasti oslobodiocima Beograda uz izbegavanje pojmova „partizani“ i „Crvena armija“. Ipak, horovi izvode pesmu „Partizan sam tim se dičim“. Istina se ne može sakriti, pogotovo ako Medvedev svakih deset godina dođe da podseti na nju. Pitam se hoće li i 2029.

Nedelja, 20. oktobar

Danas je taj Dan oslobođenja Beograda. Prošlo je 75 godina, a u poslednje vreme, koje već predugo traje, sistematski se gura u zaborav. Na sam dan jubileja polaganje venaca na Groblje oslobodilaca Beograda: bez predsednika države i predsednice Vlade, po neki ministar i protokolarni gradonačelnik Beograda.

Srećom, Beograd ima Sajam knjiga. Velika je to kulturna manifestacija i Beograd je dostojan nje. Po prekrasnom, sunčanom vremenu ulazim u uobičajenu gužvu prvog dana sajma, hvata me ono posebno raspoloženje kada se nađem među knjigama iako, odavno, vrlo selektivno kupim po neku.

Konstatujem da je zaista dobro da se u mom gradu nađe toliki broj pisaca iz celog sveta, intelektualaca, izdavača, ljubitelja knjige. Sajam otvara pesnik Milovan Vitezović, predsednik Udruženja književnika Srbije, a ja ga se sećam kao dobrog pesnika, ali i jednog od intelektualaca koji su podržavali Slobodana Miloševića. Zato mi i Petar Handke muti sajamsko raspoloženje zbog podrške režimu koji nas je unazadio.

Ponedeljak, 21. oktobar

Neobjašnjiv sukob taksista i udruženja Car Go, prelio se i u deo grada u kome živim, na Novi Beograd. Taksisti su dve nedelje onemogućavali saobraćaj u gradu i to u njegovom centralnom delu, a država, sem kontradiktornih izjava predsednice Vlade Brnabić i ministarke saobraćaja Mihajlović, nije reagovala.

U opštim višednevnim gužvama nije se pojavio niko iz policije da interveniše, sem da reguliše saobraćaj, ni jedan „pauk“ nije pomerio ni jedno taksi vozilo. Taksisti su svoje proteste završili odlaskom kod predsednika Vučića, koji im je obećao rešenje i uzgred, subvenciju od po 5.000 evra za kupovinu vozila. Kada su se u Novom Beogradu okupili vozači Car Go udruženja, da protestuju zbog onemogućavanja njihovog rada, „pauk“ je stigao i zaplenio vozilo.

U epilogu događaja postavljeno je pitanje: hoće li i oni ići kod Vučića? Meni se postavlja pitanje: ako Vučić može sve, zašto ne uvede demokratiju?

Utorak, 22. oktobar

Stiže informacija da je Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz valjevskog Krušika, dobio rešenje o privremenom udaljavanju sa posla, na koji inače ne može da ide, jer je u kućnom pritvoru. Teško je čoveku da poveruje, ali poznavanje naše ukupne društvene situacije, to olakšava.

Još jedna informacija privlači pažnju. Siniša Mali obelodanjuje da su košarkaški i fudbalski klubovi Crvene zvezde i Partizana dobili ukupno četiri i po milijarde dinara i to u prilično ravnopravnim kvotama. To je valjda trebalo da bude dokaz kako država dosledno subvencionira navijački patriotizam i da dva najpoznatija sportska društva ne treba da misle da je neko privilegovan. Uveče, više pod utiskom subvencija, gledam utakmicu Totenhem – Crvena zvezda.

Pet golova u Zvezdinoj mreži dokazuju da je i pomenuta investicija vlasti promašena. Kada se sportskim neuspesima naših fudbalera doda neprilično, često kriminalno ponašanje njihovih navijača, nemoguće je ne setiti se gvozdene ledi, britanske premijerke Margaret Tačer, koja je zbog divljanja navijača klubovima poručila: „Ako se ne upristojite, srušiću vam stadione i preorati terene.“

Sreda, 23. oktobar

Pripremam se za tribinu Građanskog demokratskog foruma u Novom Sadu, komuniciram sa govornicima, članovima, medijima. Krećemo već oko 16:00 časova i stižemo u Hotel Park u Novom Sadu.

Na tribini „Alternativa za bolju budućnost“ govore Aleksandar Olenik, predsednik GDF, Zoran Vuletić, predsednik Izvršnog odbora, Jeno Maglaj, član rukovodstva Mađarskog pokreta, Robert Karan, predsednik Vojvođanskog pokreta, Jasminko Hadžisalihović, predsednik Tolerancije Srbije, i Ivan Stijepović, potpredsednik Skupštine Vojvodine i član šireg Predsedništva Stranke moderne Srbije.

Otvoreno, argumentovano, govori se o najvažnijim pitanjima. Zalažemo se za reformu ustavnog i pravnog sistema uz stvarnu decentralizaciju i pravu, funkcionalnu autonomiju Vojvodine. Iznosimo argumente za ulazak u Evropsku uniju, svesni svih protivrečnosti i objektivnih okolnosti. Govorimo o nužnosti što bržeg rešavanja pitanja Kosova, uzimajući u obzir društveno istorijski kontekst i realnost sadašnjeg stanja po kome nije moguće Kosovo reintegrisati u Srbiju.

Kao jedno od najvažnijih pitanja naglašavamo neophodnost izlaska na izbore naredne godine, jer je povlačenje dezerterstvo koje produžava trajanje sadašnje vlasti. Svi učesnici tribine nagoveštavaju izlazak na izbore, uz istovremeno udruživanje sa političkim organizacijama građanskog, demokratskog opredeljenja, koje čine pravu alternativu.

Četvrtak, 24. oktobar

Dok se spremam da odem do kancelarija Građanskog demokratskog foruma, slušam najnovije vesti.

Metju Palmer je izjavio da će SAD raditi u cilju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i da će njihovi politički emisari vršiti pritisak da obe strane brzo reaguju. Posle svake slične izjave razmišljam: zašto neko stalno mora da nas tera da uradimo ono što je logično, neophodno i u našem interesu? Rusi da nas podsećaju na borbu protiv fašizma i važne datume s tim u vezi, Amerikanci, Francuzi Nemci, da treba da rešimo problem Kosova kojim je započela trideset petogodišnja kriza nekadašnje Jugoslavije, Srbije i celog Balkana.

Znam zašto. Neke stvari iz bliske prošlosti nismo postavili na pravo mesto. Izostalo je suočavanje sa sopstvenim odgovornostima i krivicama; i dalje populizam, zlopamćenje i revanšizam, umesto priznanja sopstvenog udela, praštanja i pomirenja.

Autor je profesor univerziteta u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari