Sistemska korupcija u zdravstvu – svaka zemlja ima svoje primere

“Doktorima je zabranjena zloupotreba zanimanja i položaja. Oni ne smeju koristiti doktorski položaj da bi sebi ili drugome pribavili nezakonitu materijalnu dobit ili drugu pogodnost”, stoji u Kodeksu.

Takođe se ističe kako je lečenje ispred politike i vere, odnosno da politička, socijalna, nacionalna, verska ili rodna pripadnost doktora ne sme ugroziti stručnu pripadnost, niti može biti uslov, osnova ili razlog za diskriminaciju prilikom napredovanja u struci, kao ni u međusobnim profesionalnim odnosima između lekara, pišu crnogorski mediji.

Vreme će pokazati da li će i u kojoj meri principi ovog kodeksa zaživeti i u praksi jer neke stvari tipično mentalitetske balkanske teško je preko noći iskoreniti. U očajničkom nastojanju da ostvare bolju zdravstvenu zaštitu, da što pre dođu na red na pregled, pacijenti ne žale i u džepove doktora tiskaju sve veće sume novca.

S druge strane, slabo plaćeni doktori osim što ne padaju u iskušenje da li novac da prihvate pojedini čak, po samonametnutim tarifama traže novac od pacijenata, što prema zakonu predstavlja krivično delo iznuđivanja ili “reketiranja”.

Primeri se ređaju i u Srbiji: Jesenas je doktor specijalista sa VMA završio u kućnom pritvoru zbog sumnje da je od pacijenta zahtevao 200 evra nakon operacije katarakte. Mesec dana pre toga, u Novom Sadu je priveden doktor koji je od pacijentkinje uzeo 500 evra za operaciju žučne kese. U istom periodu je uhapšen lekar specijalista Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ zbog sumnje da je primio novac u iznosu od 1.000 evra kako bi izvršio dva hirurška zahvata.

Mito i korupcija naročito u zdravstvenoj sferi nije svojstvena samo regionu, već je to problme koji živi i u širem delu Evrope.

Doktor Vilijam Fišer je jedan od najpoznatijih doktora u Slovačkoj. Važi za vrsnog kardiologa koji je obavio i prvu transplataciju srca u toj zemlji 1998. i u jednom trenutku čak bio i kandidat za predsednika zemlje. Februara 2015. porodica preminule pacijentkinje tužila ga je za uzimanje mita od 3.000 dolara u kešu (plus značajnu količinu živine) u zamenu za zakazivanje njene operacije.

Doktor je priznao krivicu. Možda ceo slučaj ne bi dobio pažnju javnosti da je pacijent preživeo. Doktor Fišer je od primljene svote vratio samo 800 evra porodici pacijenta, ne i živinu.

Ovaj slučaj je jedan od primera problema sistemske korupcije, koju često smatraju nasleđem crnih tržišta iz komunističke ere koja je ojadila ne samo Slovačku već i veći deo Centralne i Istočne Evrope.

Svaka zemlja ima svoj primer – Valdis Zalters, ortopedski hirurg koji je bio i predsednik Letonije od 2007. do 2011, prihvatio je, kako je nazvao, „plaćanja u znak zahvalnosti“ od pacijenata ne prijavljujući to poreskim vlastima. Kažnjen je sa 466 dolara.

Jedno istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 28 odsto ispitanika u Rumuniji i 21 odsto u Litvaniji neformalno „čašćavalo“ doktore, u poređenju sa prosekom u EU od pet odsto.

U Poljskoj je 15 odsto ispitanika priznalo da je dalo mito a u devet od deset odsto slučajeva bilo je vezano za zdravstvenu službu. Pojedine poljske bolnice dozvoljavaju ženama da se porode craskim rezom na njihov zahtev i za to nezvanično plaćaju 266 dolara.

Jedno drugo istraživanje pokazalo je da je za Poljake zdravstvena služba na drugom mesto po korupciji od svih oblasti javnog života posle politike.

Čak i u Estoniji, gde je elektronski zdravstveni sistem naširoko hvaljen kao model transparentnosti, direktor jedne bolnice izgubio je posao pre neku godinu jer je tražio 300 i kusur dolara i bocu konjaka od starijeg pacijenta koji je ležao u bolnici. Za ovaj problem ne mogu se samo kriviti „pohlepni zdravstveni radnici“.

„Neformalna plaćanja doktorima nije nešto što može samo da se svede na korupciju“, kaže Stiven van de Val, profesor na Univerzitetu Roterdam koji se bavio analizom tog fenomena u rumunskom zdravstvu. „Građani vide logiku u tome. Ljudi su spremni da plate za zdravlje“, dodaje on.

Za pacijente, mito je rešenje kojima oni pribegavaju kako bi pomogli sebi i dobili negu i brigu koja im je potrebna, smatra Tetiana Stepurko, iz ukrajinske Kijev-Mohila akademije. Linija između mita i izražavanja zahvalnosti je zamagljena, što je rezultat pravnih dvosmislenosti.

Neki doktori tvrde da poklone ne računaju, niti su im bitni. Doktori u većem delu Centralne i Istočne Evrope kažu da ih niska primanja ostavljaju bez izbora te da su prinuđeni da traže prihode sa strane. U Rumuniji recimo specijalizant u državnoj bolnici prima 200 evra mesečno, dok specijalista zarađuje oko 500 evra.

Možda i ne iznenađuje da 7.000 rumunskih doktora, što je 30 odsto doktora u državi, emigriralo za dve godine. Više od 2.000 njih sada radi u Britaniji. U vreme kada je izbio skandal sa doktorom Fišerom, Peter Liptak, uticajni slovački praktičar, javno je prizano kako je i sam primio „poklon“ koji su po njemu deo, kako je kazao, operativnog budžeta.

„Ako slovački doktor želi da pruži adekvatnu negu sve to ide na štetu njegove plate“, kaže Liptak.

Zaposlenima u britanskoj zdravstvenoj službi već više godina je zabranjeno da primaju poklone skuplje od 50 funti od svojih pacijenata. Pored toga, svi doktori su u obavezi da evidentiraju svaki eventualni dobitak, ručak ili večeru skuplje od 25 funti. Dakle, u pitanju je registar u kojem se navode potencijalni sukobi interesa – to se odnosi ne samo na poklone od pacijenata, već i učestvovanje na sponzorisanim događajima i sve što bi moglo biti u vezi sa privatnim poslovnim interesima.

Problem mita i korupcije u zdravstvu skandinavske zemlje rešile su tako što pacijenti, umesto medicinskom osoblju, u znak zahvalnosti mogu bolnici da doniraju pare ili nešto od opreme. Stručnjaci bez dvojbe nalažu da je možda jedan od najboljih načina za sprečavanje korupcije, upravo njena legalizacija – kroz javne donacije poput švedskog modela.

Hrvatsko Udruženje za promociju prava pacijenata, u jeku skandala i istrage oko navodnog davanja mita u iznosu od 3.000 evra jednom splitskom kardiokirurgu zaposlenom u KBC Split, pokrenulo je kampanju „Antikorupcija u zdravstvu“ decembra prošle godine. Za samo osam dana primilo je gotovo 200 anonimnih prijava za mito u raznim hrvatskim bolnicama. Otkriveno je kako doktori mito traže na vrlo perfidan način, često plašeći pacijenete i šaljući ih na više kontrola sve dok ne donesu novac.

Bilo bi zanimljivo iznova pokrenuti onu kampanju s početka milenijuma kada je Ministarstvo zdravlja Srbije pod sloganom “Hvala, ali ne treba,” pozvalo medicinske radnike da se pridruže kampanji za obnovu moralnih standarda medicinske profesije tako što će vratiti sve “poklone” koje su dobili od pacijenata u protekla dva dana.

Bilo je tada pregršt vraćenih koverata u nemačkim markama, dolarima, dinarima, pasića, pilića, čokolada i viskija. Nesumnjivo da bi korpa i sada bila puna samo što bi umesto maraka bili evri.