Sistemska korupcija u zdravstvu – svaka zemlja ima svoje primere

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Postoje dve ogromne razlike između istoka i zapada. Jedna se tiče shvatanja ličnosti i individualnosti, a druga ekonomije i svojine. Na tim razlikama počiva svo naše nerazumevanje, koje se prenosi na medicinu, te ekonomiju. Zdravlje je na zapadu vaša lična stvar i vaš problem, a na istoku strateški resurs. Medicina je na zapadu uslužna delatnost, kao i sve druge koje funkcionišu po tržišnim principima, dok je na istoku to delatnost od posebnog interesa, kao kultura ili zaštita životne sredine. Na zapadu idete lekaru, ako to vi želite i kada ste svesni, da problem koji imate, ne umete sami da rešite. A na istoku verujete da je smisao postojanja lekara da se bavi vašim problemima… Problem je što kulturu ili veganski način ishrane konzumira mali broj ljudi, a zdravstvo je potrebno svima. Problem je i što narod želi zapadni standard usluge, a ne želi liberalizaciju sistema plaćanja tih usluga. Onda imate komplikovani sistem dvosmislenih zakonskih rešenja, kao onaj u zakonu protiv pušenja u javnim ustanovama – kada odgovoran za kontrolu, kada prijavi nekog da puši, i sam plaća kaznu, kao i ustanova u kojoj se sve dogodilo, a čija je dužnost da imenuje „odgovorno lice“… Logično je da ćete postaviti na taj posao onog koji se pravi lud, ako bar umete da čitate i imate iole soli u glavi. Tako to, u principu, funkcioniše. Korupciju u „mladim istočnim demokratijama“ i polu modernim tranzicionim državama možete posmatrati i kao alternativni sistem platnog prometa, koji omogućuje da i vuk bude sit i ovce na broju. Makar na papiru, pacijenti nisu dužni da plate uslugu, dok i lekari uspevaju da nešto zarade sa strane. Taj sistem je, u suštini, loš i za jedne i za druge, ali su stanovišta toliko polarizovana, a volje za kompromisom nema, da bolje od toga sada, jednostavno ne može. Ako stegnete kampanju, moći ćete da zatvorite pola bolnica u Srbiji do kraja meseca, a ostatak do kraja godine. Ako uvedete plaćanje opet će se desiti isto. U oba slučaja biće mrtvih kao pleve, a vi letite sa vlasti. Rešenje za korupciju je postupna i planska deregulacija, a ne dodatna regulativa. Smešno, ali je tako, gde god ima puno pravila i što su ona komplikovanija i tvrđa, tu je korupcije više – što je neki režim autoritarniji i što su društvena pravila stroža (sa akcentom na isticanje vrlina) to je korupcija raznovrsnija i bujnija.

2. čašćavanje lekara, kod nas je izraženiji problem u nepostojanju lekara čije znanje treba da nagradiš. Iscimaš se da preko veze dođeš do mnogohvaljenog lekara, a on radi na ko zna koliko mesta i svuda ofrlje ili ne zna svoj posao, pa te nadmeno šutira dok oblećeš oko njega tražeći terapiju koja daje rezultat i dobiješ ništa, a taj predaje na medicinskom fakultetu. To je naša najveća muka, naći lekara kome su mama i tata preneli znanje. Najtragičnije je kada se čuješ sa beogradskim lekarom telefonom i odmah ti kaže šta da mu pošalješ na e-mail kako bi ti rekao postoji li potreba da odeš do Beograda i shvatiš da tebe tvoj lekar leči odokativnom metodom…

3. Citajuci clanak stice se utisak kao da se opravdava moralni I eticki sunovrat srpske medicine. Navode se opjedinacni slucajevi primanja mita. To je potpuno netacno jer uzimanje mita je postao deo medicinske usluge . Pesto je rekitiranje deo politike vlasti, kaznjavaju se samo oni doktori koji su se zamerili vlasti. Uzimaju I oni koji govore o postenju , kao cuvena neurohirurgica. U svim banana drzavama pravila su ista pa i u Srbiji!