Sitni patenti donose veliku zaradu na godišnjem nivou

List Vreme piše o istraživanju novinarke i književnice Matsuo o položaju žena i feminističkom pokretu u Japanu.

Ovaj pokret zahvatio je Japan posle rata. Vrativši se sa studija u Evropi i Americi, žene su težile ka tome da stvore sebi uslove slične onim koje imaju žene na zapadu. Na području privrede takve uslove su uspele da izdejstvuju tek 1938. godine.

U Japanu postoji par ženskih univerziteta, pored državnih, i oba izdaju diplome. Jedna od najvećih bolnica u Tokiju ima upravnicu. Japanke medicinu studiraju zajedno sa muškarcima.

Prema statistici iz 1932. godine, u Japanu je samo u toku jedne godine diplomiralo 60.000 babica i 90.000 bolničarki. Postoji takođe veliki broj ženskih društava i saveza koji rade na tome da ublaže socijalne nedostatke.

Pored svega toga još uvek postoje profesije koje su ženama zabranjene. Tako uprkos velikom broju žena koje studiraju na pravnom fakultetu, one se ne mogu baviti advokaturom.

Promena patrijarhalnog načina života u Japanu teče sporo, što se dodatno ogleda i u tome da veliki broj žena i dalje posećuje bioskope i pozorišta koja su namenjena isključivo ženama.

Uprkos borbi feministkinja, žene u Japanu, kao i u mnogim evropskim državama, nisu uspele da se izbore za pravo glasanja na političkim izborima.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

Statistika koja pokriva polje patenata u Americi pokazala je isplativost ovih izuma, prenosi list Pravda. Kako ljudi dosta svog novca troše na sitnice, tako i ljudi koji te sitnice patentiraju imaju dobre zarade.

Na vrhu ove statistike nalazi se malo patentno dugme za okovratnike, čiji pronalazač na godišnjem nivou ima ogromne prihode. Između ostalih se na ovoj listi nalazi i pronalazač limenog zapušača za pivske boce koji zahvaljujući tome već godinama ima stabilne prihode.

Stabilne prihode imaju i pronalazači malih igala, sprava za kuvanje, ekserčića za razne vrste učvršćivanja. Nažalost, ne dobijaju samo oni celokupan prihod.

Deo tog novca odlazi u ruke posrednika i spekulanata. Oni su ti koji su učestvovali u proizvodnji patenta od početka.

Utvrđeno je da danas u Americi postoji više od 50 patenata koji na godišnjem nivou svojim pronalazačima zarade preko milion dolara. Oko 300 patenata donosi zarade preko pola miliona, dok nešto preko 2.000 njih ima zarade od 100.000 dolara.

Sve navedene stvari su sitnice koje ne predstavljaju nikakvu tehničku tekovinu, ali su daleko od sitnica za pronalazače.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“