Situacija u kojoj se Ivan Ivanović našao na sudu sa Simom Spasićem – dodatna trauma za žrtve ili razumna sudska praksa?

– Da sedim u istoj prostoriji sa Spasićem koji mi je pretio, ne pada mi napamet. S obzirom na to da je, prema rečima tužiteljke, on morao da čuje moj iskaz, demonstrativno sam uzeo ličnu kartu, izašao napolje i napustio zgradu, kazao je Ivanović za Danas dodajući da ne može da veruje da “naš zakonodavni sistem reaguje tako što onog ko preti, i žrtvu, stavlja u istu prostoriju”.

U tome, međutim, ne postoji ništa neuobičajeno. Naprotiv, Zakonik o krivičnom postupku to predviđa kao pravilo.

Naime, po zakonu, tužilac koji vodi istragu je dužan da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka. To važi i u slučajevima u kojima se osumnjičeni nalazi u pritvoru.

Izuzetak od ovog pravila je u slučajevima koji se vode pred tužilaštvima posebne nadležnosti. Drugim rečima, u predmetima koji se bave organizovanim kriminalom ili ratnim zločinima, tužilac može ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjičenog ako oceni da njihovo prisustvo može da utiče na svedoka.

Iako osumnjičeni može da bude prisutan, to ne znači da može da radi šta god hoće. Tužilaštvo je dužno da oštećenog ili svedoka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.

Ako do ovoga ipak dođe, tužilac može da opomene osumnjičenog ili da mu izrekne kaznu do 150.000 dinara. Ako se desi nešto ozbiljnije od uvrede, poput nasilja ili ozbiljne pretnje, tužilaštvo će onda i tim povodom pokrenuti istragu, a može od policije da traži da se oštećenom pruži zaštita.

Razumno pitanje je – zbog čega je potrebno prisustvo osumnjičenog u fazi istrage? Odgovor, takođe, daje Zakonik o krivičnom postupku.

U zakonu se navodi da svi koji prisustvuju dokaznim radnjama mogu da predlože tužiocu da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja, a po dozvoli tužioca mogu i sami postavljati pitanja.

Isto tako, imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe, a mogu i predložiti prikupljanje pojedinih dokaza.

Advokat Viktor Gostiljac pojašnjava da je osumnjičeni ima pravo da prisustvuje prikupljanju svih dokaza koji ga terete.

– Uskratiti nekome pravo da prisustvuje istrazi, značilo bi uskraćivanje prava na pravično suđenje. Osumnjičeni je subjekat krivičnog postupka i mora mu se omogućiti aktivno učešće. Veoma je značajno da odbrana bude upoznata sa svim detaljima optužbe, a kršenje ovog prava predstavlja bitne povrede postupka koje dovode u pitanje zakonitost svih naknadnih radnji, ističe Gostiljac.

On naglašava da osumnjičeni ima pravo, ali ne i obavezu da prisustvuje saslušanjima.

– U praksi se jako retko dešava da osumnjičeni lično prisustvuje saslušanjima u fazi istrage, već je prisutan njegov branilac. Ali, svakako ima pravo da prisustvuje, napominje Gostiljac.

Ivan Ivanović je nakon napuštanja tužilaštva Danasu izjavio da se “pita kako je žrtvama silovanja, ako i one moraju da prođu kroz ovo, da se iznova suočavaju sa napadačem”.

I iako je u praksi bilo dosta situacija u kojima su žrtve bile izložene sekundarnoj viktimizaciji kroz suočenje sa osumnjičenim, važno je istaći da zakon prepoznaje institut posebno osetljivog svedoka.

Tužilac ili sudija mogu ovaj status dodeliti svedoku koji je “s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv”, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Protiv tog rešenja nije moguća žalba.

Advokat Gostiljac napominje da je Ivanović mogao preko svog punomoćnika da zatraži da mu se dodeli ovaj status, a da bi onda tužilac ceneći okolnosti, doneo odluku.

Posebno osetljivom svedoku se pitanja mogu postavljati samo preko tužioca ili sudije koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom nastojeći da se izbegnu negativne posledice. Isto tako, osetljivi svedok može da bude saslušavan iz druge prostorije upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

Podsetimo, nije Ivan Ivanović jedina javna ličnost koja je javno govorila o neprijatnom iskustvu da je morala da daje iskaz sedeći u istoj prostoriji sa osobom koja se sumnjiči da joj je pretila. Nedavno je u intervjuu za portal Nova pisac Marko Vidojković govorio kako ta situacija dovodi do toga da čovek poželi da reaguje na pretnje smrću.

“Prijavljeno ih je tridesetak, od toga je jedan slučaj zaključen sporazumom o priznanju krivice, a jedna presuda je bila prvo niža od zakonom propisane, da bi po žalbi tužilaštva postala najniža. To je bilo u jesen 2021. Ostale pretnje nisu rešene. Pritom, vi dolazite u jednu nemoguću situaciju da sedite u tužilaštvu sa osobom koja je pretila da će vam sasuti metak u čelo, a vi pred njom morate da kažete svoju adresu. To su situacije koje želiš da izbegneš i onda prestaneš da reaguješ na pretnje smrću. A to nije normalno”, rekao je Vidojković.