Opšta je ovdašnja ocena da granatiranje u zapadnom pograničnom području dve Koreje predstavlja uvod u dosad najozbiljniju spoljnopolitičku krizu za novog predsednika SAD. Uz to unisono upozorenje medija i eksperata nadovezuje se, isto tako, i konstatacija da je Barak Obama „odgovarajuće reagovao“ na izazov Pjongjanga u regionu u kome vodeća oružana sila sveta ima ne samo stalno stacioniranih 29.000 svojih vojnika – već, decenijama unazad, i posebne savezničke obaveze prema Južnoj Koreji.
– Južna Koreja je naš saveznik. I kao deo tog savezništva, mi snažno potvrđujemo našu spremnost da branimo Južnu Koreju – rekao je preksinoć američki predsednik, u specijalnom intervjuu za nacionalnu RTV mrežu Ej-Bi-Si. Obama je tom prilikom ocenio kao „nedozvoljivu“ i „ozbiljnu provokaciju“ udar severnokorejske artiljerije u utorak, uzdržavajući se od konkretnog odgovora na dominantnu dilemu o reagovanju Amerike u slučaju daljeg zaoštravanja situacije na podeljenom korejskom poluostrvu.
U Beloj kući, Pentagonu i Stejt departmentu najnovija kriza na Dalekom istoku pomno se prati od utorka u zoru, uz intenzivne konsultacije sa Južnom Korejom i ključnim saveznicima iz NATO-a.
Obama je u utorak uveče obavio telefonski razgovor sa predsednikom Južne Koreje Liom, posle celodnevnih konsultacija sa svojim savetnicima za nacionalnu bezbednost. Tim povodom, do javnosti je dosad jedino stiglo kraće saopštenje Bele kuće da je u kontaktima sa Seulom razgovarano i o „odgovarajućem reagovanju“ na ovaj „poslednji u nizu provokativnih incidenata“ za koji je okrivljena Severna Koreja.
Sličnu poruku, kako je saopšteno u Pentagonu, uputio je svom južnokorejskom kolegi i ministar odbrane SAD Robert Gejts, uz primetno naglašeno priznanje za dosadašnju „uzdržanost Seula prema najnovijem izazovu iz Pjongjanga“. Navodi se da je Gejts tom prilikom ocenio da najnoviji napad sa severa predstavlja kršenje sporazuma o primirju kojim je 1953. okončan rat između dve Koreje, uz ponovno „izraženu opredeljenost SAD za odbranu Južne Koreje“.
Nezvanično, u prvim medijskim komentarima i procenama eksperata koji su se dosad oglasili u javnosti, naglašava se da Vašington, kad se sve sabere, ima relativno malo opcija i u ovom najnovijem nadgornjavanju sa Severnom Korejom. Zaključuje se tim povodom da je „veoma malo izvesna nekakva konkretna vojna akcija“, imajući u vidu da Kim Džong Il raspolaže potencijalnim nuklearnim naoružanjem kao i armijom od preko milion vojnika, opremljenom, pored ostalog, i konvencionalnim raketama dometa do svih ciljeva u Južnoj Koreji – uključujući i američke baze uspostavljene na toj teritoriji pre skoro pola veka.
Imajući u vidu, osim toga, i dosadašnju uhodanu praksu Pjongjanga da, po potrebi, funkcioniše i van sistema međunarodnih diplomatskih i finansijskih institucija, ne iznenađuje najavljena strategija Vašingtona da se u sadejstvu sa Pekingom pronađe rešenje i za ovaj najnoviji problem sa Severnom Korejom. U Stejt departmentu je saopšteno da su sa Kinom već počele konsultacije na tu temu, uz očekivanje da će se taj proces (ukoliko tako nešto bude bilo moguće) ipak prebaciti na kolosek Ujedinjenih nacija.
Apel Kini da pomogne
– Snažno osuđujemo ovaj napad i očekujemo od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Severnu Koreju. Sve zemlje u regionu moraju biti svesne činjenice da je ovde reč o ozbiljnoj i stalnoj pretnji Severne Koreje – poručio je američki predsednik preko Ej-Bi-Sija, posebno apelujući na Kinu da „svojim uticajem u Pjongjangu“ doprinese zaustavljanju tekuće krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
