Sjedinjene Države odustaju od raketnog štita u Istočnoj Evropi

Predsednik Barak Obama telefonom je razgovarao sa češkim premijerom Janom Fišerom kada ga je obavestio da će ideja o raspoređivanju sistema raketne odbrane u Istočnoj Evropi biti „odložena na policu“.

Češka nacionalna novinska agencija CTK citirajući diplomatske izvore prenosi da je Obama ukazao da SAD „nameravaju da se povuku iz projekta raketne odbrane u Češkoj Republici i Poljskoj“. Iz Varšave ne stižu navodi da li je lider SAD telefonski razgovarao i sa visokim poljskim liderima. Stručnjaci su saglasni da su ovo znaci da je Obamina administracija zaista spremna na radikalni zaokret u odnosu na politiku Bušove administracije, koja se svim silama trudila da izgura ideju o postavljanju protivraketnog štita (10 presretača raketa u Poljskoj i radarskog sistema u Češkoj) u cilju pariranja pretnjama iz država kao što je Iran, dok je Moskva ovakav plan od samog početka posmatrala kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Buš je podsećanja radi razvijao specijalne odnose sa Istočnom Evropom, dok su, s druge strane, odnosi između Moskve i Vašingtona pogoršavani.

Obamina administracija nikada nije bila naročito entuzijastična povodom plana, dok su evropski saveznici bili spremni da čuju vest da Bela kuća neće realizovati plan onako kako je bio zamišljen.

Zamenik šefa poljske diplomatije Andžej Kremer rekao je da je Varšava iz različitih izvora čula da postoje „ozbiljne šanse“ da američki antiraketni sistem neće biti raspoređen u Poljskoj. Jaroslav Govin, poslanik vladajuće poljske partije Građanska platforma kaže: „Izvesno je da će američka administracija odustati u potpunosti od plana. Time bi potvrdili da Istočna Evropa nije centar interesovanja Obamine administracije“. On ipak dodaje da će možda Bela kuća ponuditi neku alternativu.

Češka vlada stajala je čvrsto uz plan uprkos oštrom protivljenju javnosti te zemlje koja je u proteklih nekoliko godina nizom protesta izražavala oštro protivljenje planovima SAD. Kritičari plana plaše se da bi Češka bila meta terorista ukoliko prihvati raspoređivanje štita, 90 kilometara jugozapadno od Praga. S druge strane, ministar odbrane SAD Robert Gejts zakazao je hitnu konferenciju za novinare sa visokim vojnim liderom generalom Džejmsom Kartrajtom, koji je bio glavni čovek zadužen za tehničko raspoređivanje raketa i presretača.

Pojedini političari ocenili su da bi odluka da se odustane od plana mogla u velikoj meri uticati na odnose između SAD i Istočne Evrope. Jan Vidim, poslanik češke Građansko-demokratske partije, koja je pristalica plana, izjavio je da je „teško zamisliti koliko bi bilo nepošteno da Obama otkaže plan“. „Ukoliko nam se administracija u budućnosti obrati sa nekim zahtevom, trebalo bi odmah da se usprotivimo“, kaže Vidim.

Sjedinjene Države su u avgustu 2008. sa Poljskom potpisale sporazum o postavljanju raketa presretača u njenoj bazi u blizini Baltičkog mora, dok je sa Češkom potpisan sporazum o izgradnji radarske stanice na njenoj teritoriji. Prema planu, odbrambeni štit je trebalo da bude potpuno funkcionalan do 2012.

Ukoliko SAD zaista odustanu od plana to bi sasvim sigurno bilo na zadovoljstvo Kremlja, dok bi s druge strane izazvalo uznemirenost na istoku Evrope koja još gaji nepoverenje prema Moskvi. Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je ruskim medijima da odustajanje od štita pokazuje da Obamina administracija konačno počinje da shvata Rusiju. „Nikada nismo sumnjali u ispravnost ruskog zalaganja za, s jedne strane, pošteniju i ispravniju procenu situacije u Iranu i, s druge strane, za ozbiljniji i odgovorniji stav prema strateškom dijalogu između Rusije i SAD, što je najznačajniji faktor u očuvanju globalne stabilnosti. Bušova administracija nas ni po jednom od tih stavova nije razumela – Obamina počinje da nas razume“, rekao je Kosačov. Obama kaže da želi bolje odnose sa Rusijom, te da dva bivša neprijatelja iz vremena hladnog rata mogu da sarađuju u borbi protiv talibana u Avganistanu i u nastojanjima da se izgradi svet bez nuklearnog naoružanja. Tenzije koje je izazivao plan o protivraketnom štitu koji je zagovarala prethodna američka administracija znatno su pogoršao odnose SAD i Rusije. Kremlj je čak pretio da SAD moraju odustati od plana ukoliko žele postizanje bilo kakvog sporazuma o smanjenju ogromne količine nuklearnog naoružanja iz doba hladnog rata.

Rasmusen: Pozitivan korak

Brisel – Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen ocenio je u Briselu da je odluka SAD da odustane od antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj „pozitivan korak“. Rasmusen je rekao da je razgovarao sa američkim predstavnikom u Alijansi o tim promenama plana i dodao da će NATO tokom dana izneti stav.

Moguće implikacije

Stručna javnost navodi nekoliko implikacija ukoliko odluka Bele kuće bude sprovedena u delo.

Prvo, bio bi to veliki signal da SAD vode mnogo obazriviju spoljnu politiku u odnosu na period Buša;

Drugo, sve ovo bi imalo velikog odjeka na američke odnose sa Rusijom, s tim što bi slika mogla biti pomešana. Rusi bi sasvim sigurno bili zadovoljni te bi stoga odnosi dve sile bili bolji. S druge strane, SAD bi mogle osetiti kao da Rusi sada imaju izgovor da se mešaju u poslove svojih suseda. Moskva bi takođe mogla da se oseća kao pobednik i da zaključi da je njen oštar pristup taj koji je doneo poštovanje i rezultate;

Treće, ovo može da ukazuje da Obamin tim sada sa skepsom gleda na nuklearni program Irana. Što bi moglo značiti da se opire napadu na iranska nuklearna postrojenja bez validno utemeljenih informacija, iako to ne bi i neophodno značilo da će sprečiti Izrael da preduzme nešto protiv Irana;

Četvrto, odluka bi mogla izazvati pomešana osećanja kod poljske i češke vlade. Oni su investirali priličan kapital u usvajanju ovakvog jednog sistema. Neki bi se mogli osećati kao da su pali, drugi bi osećali olakšanje. Sasvim sigurno povela bi se debata o dugoročnom američkom angažovanju u Evropi;

Peto, sa vojne strane, bila bi ovo objava promena u celokupnoj američkoj antiraketnoj strategiji odbrane.

Mini verzija Reganove inicijative Rat zvezda

Raketni štit je inače zamišljen kao mini verzija Reganove „strateške odbrambene inicijative“ (SDI) iz sredine 1980-ih, poznatije kao Rat zvezda, kojom je najavljena završnica hladnog rata. Rat zvezda je predviđao da se Amerika od sovjetskih balističkih raketa sa nuklearnim glavama odbrani tako što će one biti prvo otkrivane, a potom presretane i uništavane sistemom lociranim u svemiru, prvenstveno moćnim i preciznim laserskim zracima. I tadašnje sovjetsko rukovodstvo, kao i današnja Rusija, bilo je vidno uznemireno zbog straha da nepovratno gubi trku u novim oružjima. Ratovi zvezda su postali bespredmetni posle okončanja hladnog rata i promene strateškog okruženja, u kojem nova Rusija nije više globalni rival, premda je, s arsenalom od oko pet hiljada nuklearnih glava na svojim raketama, i dalje potencijalno opasan protivnik. Nove pretnje američkoj bezbednosti postaju takozvane države sa izopačenim režimima – Severna Koreja, Iran, Irak, Libija, Sirija, te u skladu sa tim i nova i nešto izmenjena varijanta odbrane od interkontinentalnih projektila ovih država. Raketni štit bi tako bio sistem čija je namena da se odbrani od relativno skromnog napada (ne više od 30 raketa), time što će dolazeće projektile u svakom trenutku biti u stanju da presretne i uništi sa oko stotinu odbrambenih raketa koje bi bile pokrenute i navođene čim satelitski senzori podignu uzbunu.

Klinton odloŽio odluku

Bivši američki predsednik Bil Klinton 2000. je doneo odluku da u amanet svom nasledniku ostavi odluku o tome da li će nastaviti u pravcu realizacije antiraketnog sistema odbrane ili ne. U obrazloženju je naveo uticaj koji su evropski saveznici imali na njegovu odluku. „Naši saveznici u NATO jasno su rekli da se nadaju da će SAD nastaviti da se bave strateškom odbranom na način koji bi sačuvao, a ne ukinuo sporazum o antibalističkim raketama. Naime, kako je Ronald Regan predložio svoju veliku inicijativu o strateškoj odbrani 1980, Klinton je predložio svoju verziju NMD sistema, u cilju zaštite SAD od takozvanih napada neprijateljskih raketa, što je izazvalo oštre kritike Evrope. Na primer, vladini zvaničnici u Francuskoj i Nemačkoj tvrdili su tada da bi Klintonov plan uništio Sporazum o antibalističkim raketama i moguće izazvao novu oružanu trku. Uoči dolaska Klintona u Moskvu te godine i tada je javnost najviše zanimalo hoće li rusko-američki odnosi nastaviti hod po takozvanom putu „strateškog partnerstva“ ili će skliznuti u novo geopolitičko suparništvo. Glavni spor se mesecima vodio oko Klintonove želje da se obavi revizija 28. godina starog sovjetsko-američkog plana o protivraketnoj zaštiti, te da SAD dobiju pravo na izgradnju zasebnog raketnog štita. Rusija se tome protivila, ali i Francuska, Nemačka i Britanija. Putin je kako ne bi ispratio Klintona „praznih ruku“ iz Moskve, istupio sa inicijativom da Rusija i Amerika izgrade zajednički raketni štit u cilju odbrane od nepredvidivih država i režima. Istorija je pokazala da ova inicijativa nije realizovana.