Skandalozna odluka Srbije da isporuči Kurda

Ali i zbog toga što su srpske vlasti odbile da primene obavezujuće i lokalne i međunarodne zakone, ističu za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defendersa za Zapadni Balkan.

Turski državljanin, Kurd Dževdet Ajaz, izručen je Turskoj, uprkos pozivu Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture da se Srbija uzdrži od izručenja, jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji. Čak je i predsednik tog Komiteta UN Jens Modvig naglasio u ponedeljak da zvanični Beograd mora da poštuje svoje obaveze prema tom telu UN. Međutim, Ministarstvo pravde je istaklo da je poziv Komiteta UN stigao prekasno, odnosno nakon što je ministarka Nela Kuburović već potpisala odluku o izručenju.

Kako tvrde iz Ministarstva pravde, Kuburović je odluku potpisala 15. decembra, a dopis Komiteta UN protiv torture stigao je 18. decembra. Iz Beogradskog centra za ljudska prava, koji su zastupnici Ajaza, naglašavaju da to nije tačno, navodeći da njegov postupak azila nije pravosnažno okončan u Srbiji.

Advokatica Ana Trkulja ukazuje da je ona lično odluku Komiteta protiv torture uručila sudu na sednici veća 14. decembra. Ona za Danas naglašava da postupak azila Ajaza nije pravosnažno okončan u Srbiji, iako ministarka Kuburović tvrdi suprotno. Trkulja očekuje da će Komitet UN protiv torture sigurno na neki način sankcionisati Srbiju zbog izručenja Ajaza.

Sonja Biserko smatra da Srbija nije smela da izruči Ajaza, s obzirom na to kako se u Turskoj tretiraju ljudska prava, jer je vrlo moguće da on ne bi imao fer suđenje. Naša sagovornica ističe da ozbiljna država ne sme da izruči čoveka a da prethodno ne isproverava kako će se sudstvo u zemlji kojoj ga izručuje ophoditi prema njemu.

Goran Miletić ističe da je odluka Ministarstva pravde više nego skandalozna.

– Ovo pokazuje da vlasti Srbije nemaju svest o mogućem kršenju ljudskih prava s kojim se neka osoba može suočiti posle ekstradicije iz Srbije. S druge strane, sudovi i državni organi Srbije ne primenjuju lokalne zakone i međunarodne standarde koji ih obavezuju. U ovom slučaju, lista propusta je duga – pravo da razume postupak i ima prevodioca, pravo na kontakt sa advokatom u svakoj fazi postupka, itd. Na kraju je prekršena odluka Komiteta UN protiv torture, od koga će zavisiti posledice po Srbiju. Ono što je opasno je da se Srbija ovakvim odlukama svrstava bliže državama koje krše ljudska prava i iz kojih građani beže zbog progona po nacionalnoj, verskoj, političkoj ili nekoj drugoj osnovi, naglašava Miletić.

Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora za rušenje ustavnog poretka. Prema informacijama koje je Beogradski centar dobio od njegovog brata, Ajaz se trenutno nalazi na teritoriji Turske.

Nije prvo izručenje

Ovo nije prvi put da država Srbija izručuje strane državljane. Naime, krajem maja ove godine, srpske vlasti su izručile Rusiji Timura Emirbekova, optuženog da je bio pripadnik paravojnih jedinica. Krivična tužba protiv Emirbekova zbog učešća u oružanom sukobu na strani militantnih grupa pokrenuta je u junu 2015, a uhapšen je na teritoriji Srbije. I u Beogradskom centru za ljudska prava navode da slučaj Dževdeta Ajaza nije jedini. Slične okolnosti po pitanju zahteva za azil različitih osoba iz različitih država su se ponavljale, a neki podnosioci zahteva su vraćani u zemlju porekla bez uzimanja u obzir rizika kojima su tamo izloženi.