Kad bivši učitelj vodi na skijanje samo odabrane đake: Objava novinarke Tamare Skrozze aktuelizovala stari problem

Ova objava izazvala je veliki broj komentara u kojima su se neki upitali po kojim kriterijumima se biraju deca i kakav je pedagog pomenuti učitelj, a mnogi su posvedočili da je toga bilo i u „njihovo vreme“.

A cela priča je zapravo vrlo poznata i ponavlja se tokom svakog raspusta.

Nije ovde reč o ekskurziji ili rekreativnoj nastavi u organizaciji škole, već, po svoj prilici, o privatnim putovanjima koja se organizuju kao klasični turistički aranžmani, s tim što decu vode nastavnici i to je prva sporna stvar u celoj priči.

Javna je tajna da jedan broj prosvetnih radnika na ovaj način dopunjuje budžet, a time što aranžmane nude svojim ili đacima škole u kojoj rade, neke roditelje dovode u zabludu da iza organizacije putovanja stoji škola.

I upravo se u situacijama kada dođe do incidenata roditelji obraćaju školi za odgovore, kao što je to bio slučaj sa nastavnicom iz OŠ „Karađorđe“ koja je svojevremeno u sklopu putovanja u Amsterdam vodila đake u obilazak ulice crvenih fenjera, što je zasmetalo nekim roditeljima pa je tako ovo postala tema u medijima.

Nastavnica je, kako je sama izjavila, na putovanje išla tokom svog godišnjeg odmora i nije se znao osnov po kom bi se mogao sprovesti disciplinski postupak protiv nje.

Drugi slučaj o kome se naširoko pisalo je putovanje u Španiju na koje je učenike Devete beogradske gimnazije vodila profesorka te škole, a do problema je došlo kada su ostali bez smeštaja.

Oba incidenta su se desila u vreme mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića koji je najavljivao kažnjavanje odgovornih nastavnika i izmenu propisa kako bi se stalo na put ovoj pojavi. Od svega nije bilo ništa, pa se sa starom praksom nastavilo, uz prećutnu saglasnost svih.

– Ako nastavnik to radi, a da direktor ne zna, onda je problem s direktorom. Ako direktor zna, a zažmuri na jedno oko, onda je u „dilu“ sa nastavnikom jer mu je ovaj možda činio većinu u nekom reizboru. Postoje procedure, javne nabavke u organizovanju ekskurzija. Ukoliko skupite grupu dece vi ste zaobišli sve moguće procedure i napravili sebi posao. Ovde su interes dnevnice i zarade, a ne bezbednost dece – objasnio je tada Šarčević pozadinu cele priče.

Prolećna putovanja, zimovanja, letovanja, kampovi za učenje stranog jezika, samo su deo “turističke ponude” u školama koju promoviši nastavnici, uz opravdanje da nije zabranjeno da u svoje slobodno vreme i uz saglasnost roditelja vode đake.

U slučaju zimovanja prvo pitanje koje se nameće je da li su nastavnici koji vode decu zvanično na godišnjem odmoru ili su uz dozvolu direktora slobodni u dane raspusta, budući da je raspust predviđen za učenike, ne i za zaposlene u školi.

Ako nisu na odmoru jasno je da u delokrug njihovog posla ne spada da budu vođe puta ili turistički vodiči u vreme kada bi trebalo da su na poslu.

Ukoliko su pak uzeli odmor, niko im ne može zabraniti da u svoje slobodno vreme rade šta žele, ali se u tom slučaju postavlja pitanje da li krše propise iz oblastu turizma kada reklamiraju turističke aranžmane unutar škole, da li se time favorizuju deca od čijih roditelja dobijaju novac i kako se osećaju oni koji su zaobiđeni, kao u primeru koji je opisala Tamara Skrozza.

Učiteljica jedne prestoničke osmoletke potvrđuje da mnoge njene koleginice vode decu na zimske i letnje kampove.

Škola u kojoj radi zabranjuje te aktivnosti u toku školske godine, pa se putovanja u dogovoru sa turističkim agencijama i roditeljima organizuju tokom letnjeg raspusta.

O interesovanju roditelja svedoči podatak da se putovanja planiraju još u septembru, jer su, em jefitinija od rekreativne nastave, em roditeljima dobro dođe da pre letnjeg godišnjeg odmora deci prekrate vreme.

Uglavnom je reč o kampovima u kojima su sve aktivnosti organizovane, pa je na nastavniku ili učitelju da „samo“ čuva decu.

Roditelji potvrđuju da su ovako organizovana putovanja povoljnija i mnogima jedina šansa da decu pošalju na zimovanje ili u obilazak neke svetske metropole.

Aranžmani su obično jeftiniji od ekskurzija i nastave u prirodi, jer nisu opterećeni gratisima za socijalno ugrožene učenike, visokim dnevnicama za nastavnike i vođe puta, ali i brojnim drugim stavkama koje drastično podižu cenu đačkih putovanja kada se ogranizuju preko škole.

U tom smislu ova praksa decenijama opstaje i odgovara svima – i prosvetarima, i roditeljima, i deci, i turističkim radnicima.

Propisi u oblasti prosvete ne zabranjuju eksplicitno da nastavnici u privatnoj režiji vode učenike na putovanja kada u školama nema nastave, dok direktori sa kojima smo razgovarali napominju da svaka aktivnost sa đacima mora da bude evidentirana u godišnjem programu rada škole.

U suprotnom je organizovana mimo propisa i predstavlja zloupotrebu službenog položaja.

Teoretski, ovakvo ponašanje nastavnika bi se moglo podvesti pod zloupotrebu prava iz radnog odnosa, što je teža povreda radne obaveze zaposlenog, ali bi to moralo najpre potanko da se dokaže.

U stvarnosti, dogovori između nastavnika i roditelja su najčešće usmeni, plaćanje se vrši na račun agencije organizatora putovanja, a škola s tim nema ništa.