Mnogo velikih fudbalera počelo je svoju karijeru u malim, nižerazrednim klubovima.
Na nekoj od utakmica koju su pratili samo rođaci i prijatelji igrača, i tek po neki znatiželjnik, našao bi se i lovac na fudbalske talente. Igraču koji bi na sebe skrenuo pažnju nepoznatom gostu, život se od tog trenutka menjao iz temelja. Možda ovaj uvod nekom liči na bajku, ali na ovakav način su u svet poznatih ušle na stotine fudbalera i do tada anonimnih klubova. Nema većeg grada u našoj zemlji, a da u njemu ili njegovoj neposrednoj blizini ne „stanuje“ dvocifren broj fudbalskih klubova. Nažalost i u ovoj priči Novi Pazar predstavlja izuzetak od pravila. Trenutno na nivou opštine postoje samo tri seniorska sastava. U Prvoj ligi Srbije nalazi se FK Novi Pazar, u ligi Raškog okruga je FK Jošanica i u Opštinskoj ligi Kraljevo, Olimpik. Pre dvadeset godina grad je imao Opštinsku ligu u kojoj je igralo deset do dvanaest ekipa iz Novog Pazara i obližnjih mesta. Te utakmice su bile posećene i imale svoju brojnu publiku. Danas je jedna takva liga samo misaona imenica. Izgovor da nema dovoljno igrališta, ne pije vodu. Čini se da je mnogo veći problem nedostatak pravih fudbalskih zanesenjaka. Kažu da osnovu velike ekipe čine fudbaleri iz sopstvenog juniorskog kadra, oni iz malih klubova i susednih gradova. Bila je to formula koju je pre više od dve decenije u delo sprovelo tadašnje rukovodstvo FK Novi Pazar. Rezultati tada postignuti nikada nisu dostignuti.
Pre dve godine jedna grupa fudbalskih zaljubljenika predvođena Edinom Dazdarevićem, Enisom Đerlekom i Ivanom Jovanovićem drznula se da krene u neizvesnu avanturu. Osnovan je fudbalski klub Olimpik, s ciljem da dobri fudbaleri koji ne izbore mesto u Novom Pazaru i Jošanici ostanu u ovoj sredini, a ne da se potucaju po klubovima sumnjivih kvaliteta širom zemlje. Uočljivo je bilo i da većina mladih igrača po završetku juniorskog staža najčešće prestaje da se bavi najlepšom sporednom stvari na svetu, zato što nema gde da igra. Danas se Olimpik takmiči u Opštinskoj ligi Kraljevo, i trenutno zauzima četvrto mesto na tabeli. Pred početak šampionata postojali su ogromni finansijski problemi i stajao je veliki znak pitanja da li će ekipa i započeti bitku za bodove. U poslednjem trenutku Sportski savez je garantovao da će klubu pomoći, i pored toga što on još nije ušao u porodicu koja je pod patronatom saveza. Niko drugi i ne haje za njih, ako izuzmemo sportske radnike, poput Paša Đekića i Slavka Mijailovića. Da su fudbaleri ovog sastava cenjeni, najbolji pokazatelj je to što su njih šestorica tokom letnje pauze pojačala obližnje i bolje rangirane ekipe Rudara iz Baljevca i Radnika iz Ušća.
Ekipu sa klupe predvodi jedan od najmlađih trenera u zemlji, 29- godišnji Ivan Jovanović. Ovaj profesor fizičke kulture i student Više trenerske škole nije zalutao u fudbalske vode. Prošao je sve selekciji u FK Novi Pazar, igrao u Jošanici, a u vreme studija i za tadašnjeg srpskoligaša, ekipu Trudbenika. Napadačkoji je mnogo obećavao igrajući za beogradske građevinare na jednoj pripremnoj utakmici doživljava težak prelom noge. Nije uspeo da se vrati na teren, ali je ostao u fudbalu. O ambicijama kluba, kaže da ne lete visoko i da su svesni gde im je mesto u pazarskom fudbalu. „Daleko smo od nivoa Novog Pazara i Jošanice, ali smo i na početku naše fudbalske priče. Prošle godine smo bili u Međuopštinskoj ligi Kraljevo, trenutno igramo rang niže. Ali, i ova liga je sastavljena od nekoliko ekipa koje su ne tako davno igrale u mnogo jačem stepenu takmičenja, poput Čibukovca i Jošaničke banje. Voleo bih da pričam o velikim ambicijama, ali sam objektivan i znam da bez novca nema ni velikih uspeha. Kada bismo imali samo jednog sponzora, koji bi nam obezbeđivao 20.000 dinara za putovanja, mogli bismo da razmišljamo i o preskakanju ove lige. Smešna cifra, ali to je naša realnost. Apsurdno, ali i tačno igrači plaćaju da bi igrali“, kaže Jovanovići dodaje da su donedavno nastupali u starim izbledelim dresovima i muku mučili sa nedostatkom lopti. „Taj problem je rešio jedan od osnivača kluba Enis Đerlek, koji živi u Nemačkoj, poslavši nam novu garnituru dresova i više lopti. Kao domaćini utakmice igramo na igralištu u Šutenovcu gde u dane vikenda zna da bude gužva, jer tu svoje utakmice igraju i sve mlađe kategorije FK Novi Pazar. Za sada imamo termine i time smo prezadovoljni“, navodi Jovanović.
Trener Olimpika nikako ne može da shvati nezainteresovanost prvoligaša Novog Pazara za saradnjom. „Mogu da razumem da u našoj ekipi ne vide fudbalere koji bi im u nekom trenutku mogli biti od koristi, ali ne shvatam zašto igrače na koje ne računaju puštaju u klubove koji su direktni konkurenti pazarskim timovima. Nije ovo više seljačka liga kako neki i dalje misle. Davno je prošlo vreme kada su igrači i sudije u ovakvim takmičenjima neretko spašavali glavu bežanjem u kukuruzišta, pred razjarenim navijačima. U klubovima koji su iznad nas po svim merilima, ipak se ne radi planski. Iskreno, nakupilo se i mnogo sujete među pazarskim sportskim radnicima. Ove godine imamo kudikamo bolju saradnju sa ljudima iz Jošanice, posebno trenerom Kenanom Kolašincem i direktorom Ekom Jablaničaninom. Voleo bih da imamo bolje odnose sa prvoligašem, ali njih nema ni na vidiku“, naglašava Jovanović. Prema njegovim rečima, u Olimpiku trenutno igra nekoliko mladih i nadarenih fudbalera i par starijih koji još nisu rekli poslednju reču fudbalu. „Često razgovaram sa starijim i iskusnijim kolegama, jer želim i da na taj način dođem do nekih saznanja. Nažalost, mnogi su i krajnje neiskreni. Ne vidim nijedan razlog da se na nas trenere iz malih klubova gleda potcenjivački, a toga baš ima. Niko nije postao dobar trener, tako što mu je prvi klub u kojem je radio imao ime“, naglašava Ivan Jovanović.
– Ova ekipa bi se ugasila da nisam prihvatio da je vodim. Nema tog stručnjaka, a da je spreman da se rve sa problemima koje mi imamo. Doduše, mnogi misle i da vrede više od Opštinske lige. Nije nikakva tajna da su sa decom u FK Novi Pazar dugo radili socijalni slučajevi. To je glavni razlog što u ovdašnjem u fudbalu unazad nekoliko godina nije bilo pozitivnih pomaka. Kako bi i bilo, kad su roditelji dece direktno trenerima plaćali za njihovo fudbalsko usavršavanje. Sve bi drugačije bilo da se novac slivao u klupsku kasu, iz koje bi se potom finansirali programi rada sa decom. Novi Pazar kao renomirani klub trebalo bi da ima svog trenera i u Jošanici i Olimpiku. I on, i fudbaleri, i prvoligaš bi od toga imali samo koristi. Ko sme da tvrdi da za, recimo, pet godina prvoligaš neće dobiti odličnog trenera i nekoliko sjajnih fudbalera, smatra Jovanović. Prema njegovom mišljenju, bolje je iz nedelje u nedelju igrati, nego grejati klupu i čekati priliku na kašičicu u klubu koji igra jaču ligu. U prvoligašu nije razvijen ni skauting, smatra Jovanovići ističe da očekuje promene na bolje dolaskom u klub pomoćnog trenera Izeta Ljajića. „On je jedini stručnjak koga možete videti na mnogim utakmicama nižih liga“, tvrdi trener Olimpika.
Fudbaleri Olimpika su više nego zadovoljni što imaju priliku da igraju ovu ligu, u protivnom mnogi od njih bi morali da se zadovolje rekreativnim bavljenjem fudbalom. Marko Slavkovićjedan od boljih igrača tima, kaže: „Igrao sam u mnogim klubovima, a posebno mi je žao što Tutin nije zadržao status zonaša, jer smo imali odličan tim. U bilo kojoj ekipi da nastupam imam najviše ciljeve, takav slučaj je i sa Olimpikom. Ne znam da li ćemo osvojiti ovu ligu, ali pokušaćemo“
Jedan od najiskusnijih u ekipi je kapiten Mirza Ramović, a o ligi razmišlja ovako: „Radujem se svakoj utakmici. Greše svi oni koji misle da ova liga nema kvaliteta. Pozivam sve koji vole fudbal da dođu i odgledaju neku našu utakmicu. Videće ono što ovu igru čini tako lepom, a čega nema na utakmicama viših rangova. Uostalom, većina igrača Olimpika zaslužuje da igra u jačim timovima, ali…“
I Dino Ličina misli slično kao njegov kapiten. „ Igramo isključivo zbog ljubavi prema ovom sportu. Niko od nas nema nikakvu materijalnu satisfakciju, ali niko i ne misli da je ovo gubljenje vremena. I, niko se još nije odrekao cilj da zaigra u nekom jačem klubu“, kaže Ličina.
Trener Ivan Jovanovićmnogo pažnje poklanja negovanju dobrih odnosa sa igračima i stručnom usavršavanju. „U Novom Pazaru vlada mišljenje da vrede samo treneri galamdžije. Ja ne pripadam toj grupi trenera. Po meni, najvažnije je znati razgovarati sa fudbalerima. Ne vičem tokom utakmice, ne izgovaram ružne reči. Ako u nekoj liniji škripi, ili pojedinac učestalo greši, pozovem ga i kraj aut linije mu kažem šta ne valja u njegovoj igri. Takav pristup se, bar za sada, pokazao ispravnim. Stalno usavršavanje je jedan od načina da čovek pronađe sebe u ovom poslu. Čitam dosta stručne literature, gledam CD sa snimljenim treninzima vrhunskih trenera. Velika je šteta što se u Novom Pazaru ne organizuju seminari na kojima bi predavači bili naša najpoznatija trenerska imena. Tako da smo prinuđeni da se sami snalazimo kako bi dostigli neki nivo u ovom poslu. Ovom zanatu sam se u potpunosti predao, jer želim da napredujem. Verujem da će mi se to jednog dana vratiti na najbolji mogući način.“, zaključuje Jovanović. Velika je istina da bez malih nema ni velikih. Oni koji su to na vreme shvatili, danas ubiru plodove ispravnog i pravovremenog razmišljanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
