„Skočio“ upisni prag u većini beogradskih gimnazija

Na društvenom smeru poslednji učenik na rang listi ima 94,66 poena, a prošle godine se upisivalo sa minimum 91,15 poena.

Bez obzira na promene u upisnom pragu Treća gimnazija je i ove godine škola za koju je bilo potrebno najviše poena, a slede je Četrnaesta, Prva, Peta, Deseta…

Prilikom tumačenja rezultata treba biti obazriv jer se upisne kvote razlikuju, pa nije isto porediti poslednjeg primljenog u gimnaziji koja, recimo, upisuje 90 učenika na neki smer i isti smer u gimnaziji koja ima 180 mesta.

Tako, na primer, poslednji primljeni na prirodnom smeru u Četvrtoj gimnaziji (koja prima 90 prvaka) ima 92,88, u Prvoj gimnaziji (kvota je 150 na tom smeru) 92,03, dok 90. na rang-listi u ovoj školi ima 95,63 bodova.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za Danas da se trendovi, bar što se tiče prestoničkih gimnazija, nisu promenili ni ove godine.

– Malo veće iznenađenje predstavlja činjenica da su bilingvalna odeljenja u Trećoj i Desetoj beogradskoj gimnaziji ostala nepopunjena. I ove godine je primetno da su u Beogradu ostala nepopunjena specijalizovana odeljenja za talentovane učenike za geografiju i istoriju, za biologiju i hemiju, kao i za učenike talentovane za fiziku. Kvota za biologiju i hemiju je 40 na nivou grada, upisano je 35, dok je kvota za fiziku 20, a upisano je devet učenika – komentariše Markov raspored učenika po školama i obrazovnim profilima.

Među stručnim školama u Beogradu i dalje vlada nesmanjeno interesovanje za Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“, gde je za najpopularniji smer elektrotehničar informacionih tehnologija bilo potrebno osvojiti 94,32 poena.

– Kada je reč o drugim elektrotehničkim školama, za njih je trebalo tek nešto više od 70 poena, što je znatno manje od poena koji su bili neophodni za upis neke od beogradskih gimnazija. Ovo pokazuje da su specijalizovani profili za učenike talentovane za računarstvo i informatiku u gimnazijama „oteli“ znatan broj učenika elektrotehničkim školama, budući da su ove godine sva odeljenja koja su bila odobrena beogradskim gimnazijama popunjena. Ove godine se ni medicinske škole nisu „proslavile“. Za upis na najpopularniji profil u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj škole, farmaceutski tehničar, bilo je potrebno samo 87,92 poena, što je u rangu manje popularnih beogradskih gimnazija. Za druge medicinske škole bio je potreban znatno manji broj poena – ističe Markov.

Njegov utisak je da su učenici ove godine obazrivije sastavljali liste zelja, da su mislili da neće imati dovoljan broj poena za medicinske i slične, popularnije stručne škole, pa su izbegavali da ih stave kao prvu zelju.

– U svakom slučaju, primetno je da su gimnazije bolje prošle ove nego prethodnih godina, bar kada je reč o osvojenim bodovima. Videćemo da li to i u praksi znači da će dobiti kvalitetnije učenike – zaključuje Markov.

U Ministarstvu prosvete nisu želeli za Danas da komentarišu rezultate, već su poručili da će danas imati podatke.

Tako smo ostali uskraćeni za odgovor šta će biti sa odeljenjima u kojima je raspoređen manji broj učenika od broja potrebnog za njihovo formiranje, kao što je slučaj sa specijalizovanim odeljenjima za fiziku.

U Zemunskoj i niškoj gimnaziji „Svetozar Marković“ u prvom krugu je raspoređeno po devet učenika, a upisna kvota je 20, dok je novosadska gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ zasad dobila samo sedam đaka na tom smeru.

I ove godine odeljenja za talente u mnogim školama su ostala nepopunjena. Slobodnih mesta ima u odeljenjima za đake obdarene za biologiju i hemiju u Osmoj beogradskoj, Prvoj kragujevačkoj i niškoj gimnaziji „Bora Stanković“.

U Devetoj beogradskoj, Karlovačkoj, gimnazijama u Kraljevu i Somboru ostalo je mesta u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju.

Što se tiče matematičkih odeljenja, samo beogradska Matematička gimnazija je popunila kvotu, a praznih mesta ima i u sportskim i IT odeljenjima širom Srbije.