Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) podneo je inicijativu da jedna ulica u Zemunu dobije naziv po Jaseru Arafatu, nekadašnjem lideru palestinskog naroda.
Ovu inicijativu uputili su na dvadesetogodišnjicu Arafatove smrti, u znak sećanja na njegovu borbu za slobodu palestinskog naroda.
Kako su naveli na njihovom sajtu, Jaser Arafat bio je i ostao inspiracija za sve slobodoljubive narode, uključujući i naš, koji su se suočili sa patnjom, borbom za pravdu i otporom prema okupaciji.
Sagovornici Danasa su ipak podeljenih mišljenja o ovom predlogu.
„Palestinci to zaslužuju“
Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, ovaj predlog vidi kao pozitivan, zato što je u vreme Jugoslavije postojala tradicionalna podrška palestinskom narodu i borbi za oslobođenje.
„Mislim da ovo što se sada događa Palestincima u Gazi apsolutno zaslužuje da Jaser Arafat kao najveći lider palestinskog naroda dobije takvu ulicu. To nije direktno određivanje prema sadašnjoj dnevnoj politici, ali bi bio iskaz jednog balansiranog pristupa Srbije Bliskom istoku koji Palestinci apsolutno zaslužuju“, navodi Jakšić.
Istakao je da to ne bi trebalo da se tumači kao gest protiv Izraela, već gest za Palestince, kao što ima mnogih drugih gestova za Izraelce.
„Predlagači nemaju iluziju da će njihov predlog prihvatiti sadašnja ‘nedićevsko-ljotićevska’ vlast u Gradu“
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, istog je mišljenja kao i Jakšić, te ovu ideju vidi kao plemenitu.
„Ta ideja ima plemenitu, simboličku intonaciju, njome predlagači podsećaju na stradanja palestinskog naroda, i nekad i sad, kao i na to da je sporazumevanje sa Jevrejima – što je Arafat praktikovao sa najboljim sinovima Izraela – ne samo moguće, nego i jedini izlaz“, ukazuje Vuletić.
Veruje, međutim, da predlagači nemaju iluziju da će njihov predlog prihvatiti sadašnja „nedićevsko-ljotićevska“ vlast u Gradu.
„Svejedno, njihov utopijski gest vredan je pažnje, znak je da ovde još nije umrlo svako saosećanje za ljudske patnje, i pamćenje napora pojedinaca da tih patnji bude što manje“, zaključuje Vuletić.
„Zahtev SKOJ-a je velika sramota za sve nas“
Sa druge strane, advokat Čedomir Stojković naglašava da SKOJ ne govori istinu. Jaser Arafat nije bio prijatelj Srbije, jer Srbija tada, kako kaže, nije ni postojala kao subjekt diplomatije i međunarodnih odnosa već je postojala komunistička Jugoslavija sa Titom na čelu.
„Ne postoji nijedna izjava Jasera Arafata u istoriji o Srbiji, već su sve izjave se odnosile na Jugoslaviju i Tita koji je bio tada posrednik u diplomatskim pregovorima na bliskom istoku. Poznata je Titova uloga u uveravanju Izraela da vrati Sinajsko poluostrvo Egiptu nakon vojne agresije Egipta na Izrael koja se završila porazom Egipta. Jaser Arafat je bio vođa PLO u vreme kada je ta paramilitarna organizacija sprovodila terorističke napade nad civilima u Izraelu“, ukazuje Stojković.
Dodaje da to što je Josip Broz Tito bio u dobrom odnosu sa njim samo iz diplomatskih interesa komunističke Jugoslavije, i radi demonstracije svog uticaja na Bliskom Istoku, ne znači ništa za naše građane.
„Velika je sramota za sve nas ovaj zahtev SKOJ, i pokazuje odsustvo elementarnog znanja o međunarodnom uvažavanju. Ulica se imenuju po strancima samo onda kada su oni nesporni državnici ili imaju velike zasluge za našu zemlju. Če Gevara je bio mnogo manje sporan vođa gerilskih paramilitarnih pokreta i nije izvršio nikakav teroristički napad na civile pa nema svoju ulicu u Beogradu. Arafat niti je nesporni državnik niti je imao bilo kakve zasluge prema našim građanima i državi“, navodi Stojković.
On kaže da je Arafat bio vođa paramilitarne organizacije koja je ubijala ljude na nacionalnoj osnovi i sad neko želi da mu da ulicu samo zato što se zbog sopstvene diplomatske koristi par puta sreo sa Titom, i kurtoazno rekao par lepih reči o Jugoslaviji.
„Predlog je uvreda za inteligenciju kojom potpuno nebitna komunistička organizacija SKOJ želi da se reklamira, kako bi neko i za njih čuo, a u stvari je provokacija jer dolazi u trenutku rata na Bliskom Istoku, u kom času naročito se ne smeju zauzimati strane formalnim uvažavanjima spornih ličnosti koju jedna od strana u sukobu smatra, ili je smatrala većim delom vremena teroristom“, smatra Stojković.
Ističe da se uz to imena ulicama daju i da bi njihov nosilac bio primer i služio za uzor naročito mladim naraštajima.
„Ako neko misli da mladim naraštajima treba da formiraju paramilitarne organizacije i da vrše terorističke napade u drugim državama, da treba da podržavaju arapsku stvar na Bliskom Istoku, onda u redu, neka se da ulici ime po Arafatu. Međutim ja ne želim da se moje dete niti bilo koje drugo dete ugleda na takve ličnosti iz istorije pa ću se ovom predlogu vrlo oštro protiviti, pre svega zbog toga što je naše društvo već duboko ogrezlo u nasilje i davanje imena ulice po Jaseru Arafatu bila bi legitimizacija nasilja načina rešavanja konflikta u društvu i legitizacija kao vrednosti našeg društva, a tome se moramo svakodnevno protiviti“, zaključuje Stojković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.